Може штрајк, али само по закону

Радници ће и убудуће моћи да организују штрајкове, али у складу са прописима што значи да ће морати да буде обезбеђен минимум рада.

У Закону о штрајку се наводи да минимум процеса рада „обезбеђује сигурност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана или рада другог предузећа”.

Нагомилано смеће на улицама Рима и Напуља, блокирани метро у Лондону и хаос на аедромима широм Старог континента где је остало заглављено на десетине хиљада путника због штрајка пилота једне немачке авио компаније се догађа скоро сваке године. Да би спречило да се тако нешто понавља у Великој Британији, премијер Риши Сунак најавио је измене закона о спровођењу „минималног нивоа услуга”, који за циљ има сузбијање штрајкова, објавио је „Тајмс”. Пропис ће обухватати шест сектора, пре свега здравство, жељезнице, образовање, противпожарну и граничну сигурност, а захтеваће да део чланова синдиката током обуставе рада настави да ради како би се задржао „минимални ниво” услуга.

То је урађено зато што се ове зиме Британија суочава с таласом индустријских акција и штрајкова који дословно парализирају живот, пре свега железнички превоз и здравствени сектор, пише „Ројтерс”.

Уколико би био донет овај закон, штрајкови би се сматрали незаконитим, ако синдикати одбију пружити „минимални ниво услуге”, цитирале су медији владин извор. Према владиним плановима за ограничавање права на штрајк, послодавци ће моћи тужити синдикате и отпуштати особље, додаје неименовани извор.

Каква је ситуација у Србији?

Устав Републике Србије прописује право на штрајк (Члан 61), али и његова ограничења у контексту обезбеђивања минимума процеса рада за време трајања штрајка. Ограничења права на штрајк прописана су Законом о штрајку и другим законима, који су у надлежности различитих државних институција.

„Наиме, у Члану 9 Закона о штрајку наводи се да се у делатностима од јавног интереса или у делатностима чији би прекид рада због природе посла могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету великих размера, право на штрајк запослених може остварити уколико се испуне и посебни услови утврђени овим законом. Законом су дефинисане делатности од јавног интереса: електропривреда, водопривреда, саобраћај, информисање (радио и телевизија), ПТТ услуге, комуналне делатности, производња основних прехрамбених производа, здравствена и ветеринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци и социјална заштита. Од јавног интереса, у смислу овог закона, јесу и делатности од посебног значаја за одбрану и безбедност државе, наводе за „Политику” у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Минимум процеса рада у појединим делатностима, уређује се и посебним прописима. Тако на пример, Законом о здравственој заштити (Здравствена заштита за време штрајка, (Члан 57) прописан је минимум процеса рада за време штрајка у здравственим установама.

„Делатности, чији би прекид рада по природи посла, у смислу овог закона, могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету великих размера, јесу и: хемијска индустрија, индустрија челика и црна и обојена металургија. Конкретно, запослени који обављају послове из наведених делатности могу започети штрајк уколико се обезбеди минимум процеса рада који „штити сигурност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана или рада другог предузећа, односно правног или физичког лица које обавља привредну или другу делатност или услугу”, кажу у ресорном Министарству.

Међутим, у Србији се, дешавало да послодавац за минимум процеса рада постави чак 80 или 90 одсто производње, одреди како ће он бити реализован и ко ће га реализовати. Било је и случајева да чланове штрајкачког одбора, под изговором да нема ко други да ради на тим позицијама, терају да раде за време штрајка.

Да би у Србији организовали штрајк у складу са законом из 1996. године радници морају да имају синдикат и правна предзнања. То би у пракси било да они који нису добро проучили право или се упознали са прописима на законску обуставу рада имају мале шансе да организују законит штрајк и у том случају ризикују да чак добију и отказ. 

Да би штрајк био у складу са законом радници прво морају да га најаве и морају да испуне процедуру. У случају да то не ураде онда је штрајк незаконит и тада послодавац може по слову закона да их отпусти или да их суспендује или да ти радници примају неколико месеци умањену плату.

Према Закону о штрајку, за покретање штрајка неопходна је одлука синдиката, без обзира на број чланова, или више од половине укупног броја запослених. Управо ова одредница је проблематична. То практично значи, да ако су синдикалци у „тесној вези” са послодавцем онда неће доћи до обуставе рада. Други проблем је што се из другог дела овог прописа може закључити да, рецимо, ако неко предузеће званично има 5000 запослених, да би у том случају штрајк морао да подржи чак 2500 што није мала ствар. Додатни проблем је што нека компанија може да има подружнице широм Србије и у том случају је тешко добити сагласност.  

Проблем постоји и када у некој компанији могу да организују тренутни штрајк иритирани поступком послодавца који рецимо може да смањи плате или да смени успешан менанџмент под утицајем политике.

Протеклих година се догађало да је долазило до обустава рада, због тренутних незадовољства, али која није била у складу с законом, па је послодавац отпустио неколико људи, како би застрашио остале раднике.

Добар познавалац радничких права и професор на ФПН Зоран Стојиљковић за „Политику” подсећа да је пре скоро пола века запад из енергетске кризе изашао кроз раст камата и инфлацију чиме су биле обезвређене зараде. Каже да се сличан сценарио може и сада очекивати, јер су штрајкови и протести, који су тада озбиљно уздрмали Велику Британију, били спречавани на све могуће начине.

„Када се инфлаторно обезвреде зараде, почиње да се тренира строгоћа тиме што би се онемогућило право на протесте. Ови закони, уз помоћ полицијског видео надзора, могу протестанте да учине препознатљивим и да се према тим људима примењују законске мере”, каже Стојиљковић.

На питање да ли то може да може да се примени и у Србији, наш саговорник каже да је то могуће и да се може очекивати тако што ће се, у нашем случају, позивати на патриотизам, да би спречили масовније штрајкове.

„Богати и код нас неће платити рачун кризе и видите да је одбијено да се додатно опорезује екстра профит у Србији. Ако би се сличан закон донео у Србији то би била милитаризација рада, јер како бисте другачије тумачили забрану штрајкова и протеста. На тај начин би рад учинили неслободном делатношћу. Могуће је да неко види тај британски пример и да под изговором, демократизације рада, се уведе и код нас”, каже Зоран Стојиљковић. Додаје на овој врсти демагогије, који се све више шири у Србији, могуће је да и код нас буде примењен, али само као крајње средство да би се сузбило незадовољство због повећања цена и пада животног стандарда.