Сива економија се преселила на интернет

Електронска трговина у Србији бележи двоцифрен раст, а подаци нам сугеришу да ће до 2027. године око 4,5 милиона грађана користити ове услуге. Свесни ових података и брзорастућег тренда е-трговине у нашој земљи, у сарадњи са Владом Србије предузећемо све потребне кораке како бисмо одговорили свим изазовима, а посебно када је реч о борби против нелегалне трговине на интернету, рекао је за „Политику” Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине. Навео је да ће ово министарство заједно са релевантним институцијама и компанијама које се баве електронском трговином радити на сузбијању сиве економије на интернету, унапређењу правног оквира и развоју тржишта заснованог на принципима фер конкуренције.

– Наставићемо са активностима за подизање свести и поверења потрошача у електронску трговину и развијање безготовинског плаћања. Са посебном пажњом пратимо трендове на тржишту Европске уније где нас очекују знатне промене на пољу легислативе како би нашим компанијама омогућили да кроз канал електронске трговине извозе робу на ово тржиште – објаснио је Момировић.

Према истраживању Републичког завода за статистику у претходних годину дана 63,5 процената грађана наручивало је робу путем интернета у приватне сврхе. То је повећање од око 10 одсто у односу на претходно истраживање из 2021, а подаци показују да је највећи број грађана – 71 проценат – наручивао одећу и спортску опрему, навели су из Министарства трговине.

Упитан шта је потребно да се сузбије сива економија у електронској трговини, Момировић је одговорио да се недозвољена трговина дефинитивно преселила на интернет. Сектор тржишне инспекције је прошле године обавио 285 контрола и у сарадњи са тужилаштвом и представницима МУП-а одузето је 800.000 комада различитих производа.

– Један од приоритетних циљева министарства у 2023. је сузбијање сиве економије као и претходних година. У овој години је предвиђен појачан надзор на местима где се очекује нелегална трговина – на пијацама, отвореним тржним центрима, на продајним местима као и продаја преко интернета. Планиран је већи број контрола него претходних година. Радићемо и на јачању капацитета инспекције, не само у броју инспектора, већ и у материјално-техничком смислу, као и обезбеђењу савремених софтверских решења која омогућавају ефикасан инспекцијски надзор – објаснио је Момировић. Број нерегистрованих трговаца који нуде робу преко интернета је све већи, а савет потрошачима је да се о свему могу информисати пре куповине тиме што ће проверити матични број, ПИБ адресу, мејл и контакт телефон продавца. Велики је проблем и оглашавање продаје на интернету и то тако што физичка лица која немају својство трговца нуде и продају робу. Из Министарства трговине напомињу да је идентификација особа које се баве нелегалном трговином на интернету увек велики изазов, првенствено због мале количине података који би помогли да се оне пронађу.

– Отежано је прибављање података о лицима која се на овај начин баве трговином јер често немају седиште у Србији, па се њихово откривање најчешће обавља у сарадњи са МУП-ом, тужилаштвом и инспекцијом за поштански саобраћај. Највећи изазов са којим се суочавају инспектори када је реч о интернет трговини су константне измене у дигиталном свету као и разумевање савремених друштвених токова. Инспектори морају да држе корак са технолошким напретком како би што ефикасније обављали своје дужности. У 2022. години Сектор тржишне инспекције примио је 872 пријаве против нерегистрованих трговаца – навели су из Министарства унутрашње и спољне трговине.

За 10 одсто више оних који купују онлајн

Према подацима Народне банке Србије, у прва три квартала 2022. број трансакција путем интернета износио је око 30 милиона што је повећање у односу на исти период 2021. од око 37 одсто. Број трансакција на годишњем нивоу је у последњих пет година порастао девет пута. Статистички подаци са друге стране показује да је у прва три тромесечја 2022. вредност динарских трансакција преко интернета износила 56,8 милијарди динара и за 18 милијарди је већа у односу на исти период 2021. Вредност трансакција у еврима је у истом периоду повећан за око 120 милиона евра. Проценат корисника који су купили или наручили робу преко интернета је за 10 одсто већи него у 2021.