Да ли је на прагу откриће терапије против Алцхајмерове болести

Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) одобрила је коришћење нове терапије која успорава пад когнитивних способности код људи који пате од Алцхајмерове болести. Прелимирани резултати истраживања, које је спроведено пре четири месеца, показали су да је нова терапија (leqembi) успорила пад когнитивних способности пацијената за 27 одсто. Истраживачи су навели да у нуспојаве овог лека спадају отицање мозга и крварење.

Да ли ово значи да смо на прагу проналаска терапије за најчешћз весту деменције?

Професор др Драган Павловић, неуролог, психијатар и неуропсихолог, каже за сајт „Политике” да је у Сједињеним Америчким Државама почетком јануара 2023. по убрзаном поступку регистрован нови лек за третман благе Алцхајмерове болести или благог когнитивног поремећаја (БКП) узрокаваног са овом болешћу.

– Алцхајмерова болест је само једна од преко 200 болести које могу да доведу до когнитивног пада и деменције и обухвата више од 60 одсто свих болесника са деменцијом. Према Светској здравственој организацији у свету од деменције свих узрока данас болује око 55 милиона људи.

„Леканемаб” (LeqembiTM) припада групи моноклонских антитела и делује на амилоидне наслаге у мозгу, за које се сматра да су узрок оштећења нервних ћелија која доводе до деменције. Овај молекул уклања влакна и накупине амилоида. Актуелно одобрење је засновано на клиничком испитивању фазе два овог лека и клиничком испитивању фазе три које је укључивало скоро 1.800 пацијената са Алцхајмеровом болешћу леченим током 18 месеци или активним леком (леканемаб) или плацебом (неутрална супстанца) – наводи др Павловић.

Смањење амилоидног оптерећења у мозгу „леканемабом” документовано је позитронском емисионом томографијом на амилоид (амилод ПЕТ скен) мозга пацијената, док код плацебо контрола није било побољшања. Обе групе пацијената, на „леканемабу” и на плацебу, наставиле су да показују интелектуално пропадање и погоршање независности у свакодневном животу, али са нешто мањим падом код пацијената на леканемабу.

– Не постоји јединствено мишљење о значају ових резултата. Неки неуролози налазе да ове позитивне промене нису значајне у свакодневном животу, на основу ранијих студија које су показале границе клиничког значаја за исте примењиване скале. Други сматрају да би можда било користи од примене „леканемаба” за одабране пацијенте, мада критеријуми за одабир још увек нису јасни. У продуженој фази студије забележена су три смртна случаја код примене лека што је смањило првобитно одушевљење – напомиње др Павловић.

Наш саговорник каже да лек није одобрен за пацијенте са средње тешком и тешком Алцхајмеровом болешћу, као ни за друге врсте деменција. Да би се испитала погодност за примену „леканемаба” болесници морају да прођу неуропсихолошку процену да би се потврдило постојање когнитивног пада потребне тежине (БКП или блага деменција) и да се потврди оптерећење амилоидом на основу амилоид ПЕТ снимања или анализом амилоида у мождано-мождинској течности.

–„Леканемаб” се даје у виду интравенске инфузије сваке две недеље. Тачна дужина давања лека није наведена, али се процењује да би било потребно да се прима најмање три године. Нежељени ефекти „леканемаба” су отицање мозга или крварење на магнетној резонанци (МР) мозга код око 12 одсто пацијената. Повећан ризик постоји за пацијенте који узимају лекове за разређивање крви, оне са генетском варијацијом АпоЕ4 и раније у процесу лечења. Пацијенти са овим променама на магнетној резонанци могу да не испољавају сметње или да имају главобољу, конфузност, вртоглавицу, промене вида, мучнину, отежано ходање и епилептичке нападе. Инфузије лека могу код 20 одсто пацијената да доведу до грознице, симптома сличних грипу, мучнине, повраћања, ниског или високог крвног притиска и нискe засићеност крви кисеоником. Запажене су и промене у броју белих крвних зрнаца (леукоцита). Код око 40 одсто болесника лечених „леканемабом” долази до привременог смањења броја лимфоцита, а код 20 одсто до повећања броја неутрофилних леукоцита – истиче др Павловић.

Пацијентима који узимају ову теарпију треба често радити снимање мозга на магнетној резонанци ради уочавања евентуалних крвављења или отока и лабораторијске тестове крви. Ниједно здравствено осигурање у свету до данас не покрива трошкове за „леканемаб” и МР и ПЕТ скенирање у процесу лечења. Годишњи трошкови примене лека су процењени на нешто више од 26.000 америчких долара.

– Контраиндикације за примену ове терапије су многобројне: подаци о прележаном можданом удару, пролазном исхемијском атаку или епилепсији, МР доказ тумора или крварења у мозгу, преосетљивост на лечење моноклонским антителима, поремећаји згрушавања крви или лечење разређивачима крви, било које имунолошко стање или особе које узимају антитела, имуносупресиве или примају плазмаферезу и друга озбиљна стања као што је карцином. Како је степен ефекта овог лека релативно мали, а нус ефекти чести, потребна су даља испитивања како би се утврдило код којих би особа овај лек био најбезбеднији и са највише изгледа за позитивне ефекте. Преостаје нам да сачекамо новије лекове који ће бити и клинички ефикаснији и са мање нежељених дејстава. У овом тренутку се испитује, у разним фазама истраживања, преко 140 молекула који су потенцијални лекови за Алцхајмерову болест и друге деменције.