Da li je na pragu otkriće terapije protiv Alchajmerove bolesti

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je korišćenje nove terapije koja usporava pad kognitivnih sposobnosti kod ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti. Prelimirani rezultati istraživanja, koje je sprovedeno pre četiri meseca, pokazali su da je nova terapija (leqembi) usporila pad kognitivnih sposobnosti pacijenata za 27 odsto. Istraživači su naveli da u nuspojave ovog leka spadaju oticanje mozga i krvarenje.

Da li ovo znači da smo na pragu pronalaska terapije za najčešćz vestu demencije?

Profesor dr Dragan Pavlović, neurolog, psihijatar i neuropsiholog, kaže za sajt „Politike” da je u Sjedinjenim Američkim Državama početkom januara 2023. po ubrzanom postupku registrovan novi lek za tretman blage Alchajmerove bolesti ili blagog kognitivnog poremećaja (BKP) uzrokavanog sa ovom bolešću.

– Alchajmerova bolest je samo jedna od preko 200 bolesti koje mogu da dovedu do kognitivnog pada i demencije i obuhvata više od 60 odsto svih bolesnika sa demencijom. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u svetu od demencije svih uzroka danas boluje oko 55 miliona ljudi.

„Lekanemab” (LeqembiTM) pripada grupi monoklonskih antitela i deluje na amiloidne naslage u mozgu, za koje se smatra da su uzrok oštećenja nervnih ćelija koja dovode do demencije. Ovaj molekul uklanja vlakna i nakupine amiloida. Aktuelno odobrenje je zasnovano na kliničkom ispitivanju faze dva ovog leka i kliničkom ispitivanju faze tri koje je uključivalo skoro 1.800 pacijenata sa Alchajmerovom bolešću lečenim tokom 18 meseci ili aktivnim lekom (lekanemab) ili placebom (neutralna supstanca) – navodi dr Pavlović.

Smanjenje amiloidnog opterećenja u mozgu „lekanemabom” dokumentovano je pozitronskom emisionom tomografijom na amiloid (amilod PET sken) mozga pacijenata, dok kod placebo kontrola nije bilo poboljšanja. Obe grupe pacijenata, na „lekanemabu” i na placebu, nastavile su da pokazuju intelektualno propadanje i pogoršanje nezavisnosti u svakodnevnom životu, ali sa nešto manjim padom kod pacijenata na lekanemabu.

– Ne postoji jedinstveno mišljenje o značaju ovih rezultata. Neki neurolozi nalaze da ove pozitivne promene nisu značajne u svakodnevnom životu, na osnovu ranijih studija koje su pokazale granice kliničkog značaja za iste primenjivane skale. Drugi smatraju da bi možda bilo koristi od primene „lekanemaba” za odabrane pacijente, mada kriterijumi za odabir još uvek nisu jasni. U produženoj fazi studije zabeležena su tri smrtna slučaja kod primene leka što je smanjilo prvobitno oduševljenje – napominje dr Pavlović.

Naš sagovornik kaže da lek nije odobren za pacijente sa srednje teškom i teškom Alchajmerovom bolešću, kao ni za druge vrste demencija. Da bi se ispitala pogodnost za primenu „lekanemaba” bolesnici moraju da prođu neuropsihološku procenu da bi se potvrdilo postojanje kognitivnog pada potrebne težine (BKP ili blaga demencija) i da se potvrdi opterećenje amiloidom na osnovu amiloid PET snimanja ili analizom amiloida u moždano-moždinskoj tečnosti.

–„Lekanemab” se daje u vidu intravenske infuzije svake dve nedelje. Tačna dužina davanja leka nije navedena, ali se procenjuje da bi bilo potrebno da se prima najmanje tri godine. Neželjeni efekti „lekanemaba” su oticanje mozga ili krvarenje na magnetnoj rezonanci (MR) mozga kod oko 12 odsto pacijenata. Povećan rizik postoji za pacijente koji uzimaju lekove za razređivanje krvi, one sa genetskom varijacijom ApoE4 i ranije u procesu lečenja. Pacijenti sa ovim promenama na magnetnoj rezonanci mogu da ne ispoljavaju smetnje ili da imaju glavobolju, konfuznost, vrtoglavicu, promene vida, mučninu, otežano hodanje i epileptičke napade. Infuzije leka mogu kod 20 odsto pacijenata da dovedu do groznice, simptoma sličnih gripu, mučnine, povraćanja, niskog ili visokog krvnog pritiska i niske zasićenost krvi kiseonikom. Zapažene su i promene u broju belih krvnih zrnaca (leukocita). Kod oko 40 odsto bolesnika lečenih „lekanemabom” dolazi do privremenog smanjenja broja limfocita, a kod 20 odsto do povećanja broja neutrofilnih leukocita – ističe dr Pavlović.

Pacijentima koji uzimaju ovu tearpiju treba često raditi snimanje mozga na magnetnoj rezonanci radi uočavanja eventualnih krvavljenja ili otoka i laboratorijske testove krvi. Nijedno zdravstveno osiguranje u svetu do danas ne pokriva troškove za „lekanemab” i MR i PET skeniranje u procesu lečenja. Godišnji troškovi primene leka su procenjeni na nešto više od 26.000 američkih dolara.

– Kontraindikacije za primenu ove terapije su mnogobrojne: podaci o preležanom moždanom udaru, prolaznom ishemijskom ataku ili epilepsiji, MR dokaz tumora ili krvarenja u mozgu, preosetljivost na lečenje monoklonskim antitelima, poremećaji zgrušavanja krvi ili lečenje razređivačima krvi, bilo koje imunološko stanje ili osobe koje uzimaju antitela, imunosupresive ili primaju plazmaferezu i druga ozbiljna stanja kao što je karcinom. Kako je stepen efekta ovog leka relativno mali, a nus efekti česti, potrebna su dalja ispitivanja kako bi se utvrdilo kod kojih bi osoba ovaj lek bio najbezbedniji i sa najviše izgleda za pozitivne efekte. Preostaje nam da sačekamo novije lekove koji će biti i klinički efikasniji i sa manje neželjenih dejstava. U ovom trenutku se ispituje, u raznim fazama istraživanja, preko 140 molekula koji su potencijalni lekovi za Alchajmerovu bolest i druge demencije.