Прави узрок поплава

Сваке године једнак проблем – велике поплаве на подручју Србије. Правдају их великим кишама. Кише су падале и у социјалистичкој Југославији, али је било далеко мање оваквих поплава.

Транспортна снага воде која носи земљане честице зависи од брзине воде, а брзина воде зависи од уздужног пада корита, потока и река. Горњи сливови су у брдовитом подручју, па је однос материјала велики. У доњем току река, на равнијем земљишту, пад је блажи, па се материјал ношен водом таложи у кориту, а воде изливају и праве поплаве. Да не би дошло до поплава потребно је стално уклањати нанос из корита река.

У Југославији су сва предузећа и установе са самосталним финансирањем плаћали водни допринос, који је износио два одсто бруто прихода. Водни допринос користила су водопривредна предузећа која су била распоређена на целој површини државе и која су имала одговарајуће кадрове и опрему за обављање водомелиорационих радова, укључујући регулацију корита река и чишћење наноса из њих. У Србији је постојало велико водопривредно предузеће „Морава”, које је обављало радове на целом сливу Мораве. Одлуком нових власти укинут је водни допринос, а инвестиције у водопривреду пале су на минимум. Водопривредна предузећа остала су без прихода па су расформирана. Због изостанка пројеката пао је у стечај и познати хидролошки институт „Јарослав Черни”. Престало је чишћење речних корита, што је главни узрок поплава. Данас имамо ситуацију да је и река Сава, која је некад била пловна до Сиска, затрпана наносом и пловна је само до Сремске Митровице. И наши суседи Бугари и Румуни, после преласка у капитализам, напустили су чишћење речних корита, па је и Дунав престао да буде плован за веће пловне објекте у свом доњем току.

Треба поступити по оном народном: „Боље болест спречити него лечити”. Потребно је обновити и знатно повећати инвестиције у водопривреду и прелиминарним радовима на мелиорацији водотокова спречити поплаве. Ове инвестиције биле би у сваком случају мање него огромне штете које поплаве наносе становништву и привреди.

Мр инж. Срђан Танасковић,
Београд