Pravi uzrok poplava

Svake godine jednak problem – velike poplave na području Srbije. Pravdaju ih velikim kišama. Kiše su padale i u socijalističkoj Jugoslaviji, ali je bilo daleko manje ovakvih poplava.

Transportna snaga vode koja nosi zemljane čestice zavisi od brzine vode, a brzina vode zavisi od uzdužnog pada korita, potoka i reka. Gornji slivovi su u brdovitom području, pa je odnos materijala veliki. U donjem toku reka, na ravnijem zemljištu, pad je blaži, pa se materijal nošen vodom taloži u koritu, a vode izlivaju i prave poplave. Da ne bi došlo do poplava potrebno je stalno uklanjati nanos iz korita reka.

U Jugoslaviji su sva preduzeća i ustanove sa samostalnim finansiranjem plaćali vodni doprinos, koji je iznosio dva odsto bruto prihoda. Vodni doprinos koristila su vodoprivredna preduzeća koja su bila raspoređena na celoj površini države i koja su imala odgovarajuće kadrove i opremu za obavljanje vodomelioracionih radova, uključujući regulaciju korita reka i čišćenje nanosa iz njih. U Srbiji je postojalo veliko vodoprivredno preduzeće „Morava”, koje je obavljalo radove na celom slivu Morave. Odlukom novih vlasti ukinut je vodni doprinos, a investicije u vodoprivredu pale su na minimum. Vodoprivredna preduzeća ostala su bez prihoda pa su rasformirana. Zbog izostanka projekata pao je u stečaj i poznati hidrološki institut „Jaroslav Černi”. Prestalo je čišćenje rečnih korita, što je glavni uzrok poplava. Danas imamo situaciju da je i reka Sava, koja je nekad bila plovna do Siska, zatrpana nanosom i plovna je samo do Sremske Mitrovice. I naši susedi Bugari i Rumuni, posle prelaska u kapitalizam, napustili su čišćenje rečnih korita, pa je i Dunav prestao da bude plovan za veće plovne objekte u svom donjem toku.

Treba postupiti po onom narodnom: „Bolje bolest sprečiti nego lečiti”. Potrebno je obnoviti i znatno povećati investicije u vodoprivredu i preliminarnim radovima na melioraciji vodotokova sprečiti poplave. Ove investicije bile bi u svakom slučaju manje nego ogromne štete koje poplave nanose stanovništvu i privredi.

Mr inž. Srđan Tanasković,
Beograd