Рат у Украјини катализатор новог светског поретка

С ратом у Украјини на површину су изашле нефункционалности међународног система, што покреће процесе глобалног престројавања. Намеће се питање врсте и дубине промена које могу да проистекну из украјинског сукоба, те да ли његов исход може да води успостављању новог светског поретка.

Један од могућих праваца промена је јачање мултиполарног света, уз релативно слабљење доминације САД, што би на дужи рок могло да води изградњи новог светског поретка. Тенденција стварања мултиполарног света постојала је и пре рата у Украјини, кроз економско, технолошко и војно јачање Кине, Русије, Индије и других земаља, као све значајнијих субјеката међународних односа, кроз формирање неформалне међудржавне групације БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република), 2006. и друге облике повезивања (Организација Уговора о колективној безбедности, Шангајска организација за сарадњу, Евроазијски економски савез).

Посебан значај има БРИКС, чији је циљ да смањи политичку и економску превласт Запада, да се дистанцира од унилатерализма у политици и униполаризма у економији. Реч је о респектабилној групацији земаља која чини 42 одсто светског становништва, чији је друштвени бруто производ 25 одсто светског бруто производа, која има своје финансијске институције (Нова развојна банка, Заједнички монетарни фонд) итд.

Рат у Украјини убрзао је процес изградње мултиполарног света, о чему говори и чињеница да данас велики број земаља жели да приступи БРИКС-у. У јуну 2022. прихваћена је кандидатура Ирана и Аргентине за пуноправно чланство, чему теже и друге земље (Алжир, Саудијска Арабија...). С друге стране, у условима сукоба у Украјини, знатан број земаља ван западне сфере утицаја солидарисао се са Русијом. Ниједна чланица БРИКС-а није подржала увођење санкција Русији, а Кина, Индија и Јужноафричка Република биле су уздржане приликом гласања у УН о руској специјалној војној операцији. Упркос притисцима Запада да изолује Москву, добре односе са Русијом одржали су и Турска, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Вијетнам и др.

За јачање мултиполаризма од посебне важности су односи Русије и Кине. Москва и Пекинг јачају стратешке везе и продубљују политичку, економску и војну сарадњу у настојању да повећају степен сопствене заштите и безбедности, допринесу демократизацији међународних односа и формирању праведнијег и рационалнијег светског поретка.

Други правац промена могао би да буде нови хладни рат у Европи. У прилог томе говоре војни циљеви САД, међу којима су даље проширивање НАТО-а на Исток (обећање Северноатлантске алијансе из 2008. да ће примити у чланство Украјину и Грузију) и ширење на војно неутралне државе (Шведска и Финска), што би водило стварању обруча око Русије. У светлу кинеске подршке Русији, САД би могле да прошире нови хладни рат и на Кину.

На крају не треба искључити могућност да, као исход украјинског рата, САД и НАТО очувају своју доминантну позицију. Суштина геополитичких односа после хладног рата, заснованих на неолибералном глобализму, јесте давање легитимитета америчкој економској и војној хегемонији. Својом укљученошћу у рат у Украјини, који је заправо рат НАТО-а против Русије посредством Украјине, Америка настоји да одржи или ојача садашњу позицију у међународним односима. На то указује велика ангажованост Запада у пружању финансијске помоћи Украјини, њеном наоружавању и обучавању украјинске војске, при чему су највећи давалац оружја САД. Очигледна је намера Запада да победи или преформатира Русију и наметне јој нове вредности. Победом НАТО-а, ојачани Запад би наставио своју доминацију у свету. Посебно би био оснажен положај САД, а ослабљена позиција Русије, што би могло да води новом европском безбедносном поретку који би био у антагонистичком односу према Русији.

Може се рећи да је рат у Украјини катализатор промена којима се јача мултиполарност савременог света, што дугорочније гледано може да води успостављању новог светског поретка. Међутим, без обзира на ову дугорочну тенденцију, у ближој временској перспективи кључну улогу у уређењу светског поретка имаће победник у рату.

Др Драгомир Раденковић,
амбасадор у пензији, Београд