Окончан спор око претераног прскања јабука

Вишегодишњи спор око несавесне и забрињавајуће употребе пестицида у воћњацима јужног Тирола у Италији недавно је добио судски епилог.

Проблем је настао када је немачки Институт за заштиту животне средине, еколошка организација која иначе тражи укидање хемијских препарата при третирању биљака до 2035. године, још 2017. јавно критиковао италијанске произвођаче да неумерено користе хемијске препарате у заштити воћњака.

Схвативши ово као атак, око 1.300 воћара покренуло је судски поступак у којем су оптужили институт за клевету и кривотворење података. Али недавно је суђење окончано ослобађајућом пресудом и поруком да су критике на рачун произвођача биле легитимне.

Како је пренео „Агроклуб”, немачки институт убрзо потом јавно je објавио податке из 2017. године који се односе се на 681 воћарску плантажу у Јужном Тиролу и које послују на укупно 3.124 хектара производних површина. Показују да је од почетка марта те године, до краја септембра, сваки дан извођено третирање. Анализа показује да је у просеку обављено 38 третмана на сваком воћњаку. Кристина Вогт, једна од ауторки истраживања, навела је да су коришћени бројни пестициди који могу бити опасни по здравље, између осталих глифосат и хлорпирифос метил, који је забрањен.

О каквим пропустима је реч и колико третмана је дозвољено у заштити воћњака да би потрошачи били сигурни у безбедност производа, питали смо др Ненада Тркуљу, директора Института за заштиту биља у Београду. Према његовим речима, извештају недостаје више конкретнијих података како би се донели прецизни закључци, што је изузетно важно због информисања шире јавности о овом догађају.

– Наводи се да је обављено 38 третмана по воћњаку на 3.124 хектара производне површине. Питање је да ли је била само јабука или и друге воћне врсте. Ако је само јабука, онда је сигурно било више сорти. У том случају, третмани су извођени, као што је уобичајено, у различитим фазама пораста, а те разлике међу сортама могу да буду и по неколико дана. Једино на тај начин је могуће објаснити тих 38 третмана по воћњаку, јер је тај број заиста нереално висок ако је била само једна сорта. Немамо прецизне податке – објашњава Тркуља.

Такође, у извештају се наводи да је спорно што су коришћени глифосат и хлорпирифос, а ти пестициди су 2017. били дозвољени за употребу, додаје. Хлорпирифос је забрањен тек пре годину дана, а глифосат, уз све контроверзе и даља истраживања, још није.

У јавности се често спекулише управо о превеликом броју прскања јабука и другог воћа у току сезоне и томе колико је третмана дозвољено, а колико не. Наш саговорник каже да се о овој теми не може говорити уопштено јер број третмана зависи од временских услова у току године и потребама за третирањем.

– Некад то буде око десет третмана, некада мање, некада више. Ово је осетљива прича јер стварно зависи од временских услова и могућих болести које се могу јавити. Оно што је мени познато јесте чињеница да се у Србији веома води рачуна о томе, о употреби дозвољених средстава и периоду када могу да буду употребљена, јер јабука је извозни производ, ми смо значајни извозници. Не може се јабука извести на друга тржишта ако није адекватно третирана и здравствено безбедна – истиче наш саговорник.

Такође, данас овај сектор, због скупих импута, послује на ивици исплативости, па би, истиче, било сулудо да неко баца новац и спроводи третмане који нису неопходни.

– То се једноставно више не дешава – каже Тркуља и додаје да генерално у Европи постоји тенденција смањења употребе хемијских пестицида. Наводи податак с краја прошле године, према којем је од око 1.480 активних материја пестицида, које су у Европи биле регистроване и одобрене у било ком моменту, дозволу за примену имало свега 455. Забрањено је 942 активне материје, а 62 су у статусу чекања.

– То говори о тренду који је присутан о Европи, а који ми пратимо у стопу. Избацивање свих средстава која могу да изазову токсиколошке проблеме. Траже се нова, алтернативна решења, некакви кандидати за замену. Налазимо се у годинама када биолошка средства полако замењују класичне хемијске пестициде – истиче др Ненад Тркуља и додаје да наука предвиђа да ће већ до 2040. године биолошки препарати надвладати хемијске на тржишту.