Ријад збија редове с Москвом

„Хало, Мухамеде, овде Владимир.” – Телефонски позив упућен прошле седмице из Москве Ријаду поводом договора о „сарадњи унутар ОПЕК-а плус ради одржања стабилности цене нафте” (како је то формулисао Кремљ), узнемирио је берзе уочи јучерашње седнице Заједничког министарског надзорног одбора ОПЕК-а плус (JMCC). Тема седнице била је „ситуација на светском тржишту нафте и даљи заједнички план о висини производње” нафтног удружења које, према процени Светске банке, данас контролише 60 одсто снабдевања светског тржишта. Овај Надзорни одбор чине представници осам од 23 чланице ОПЕК-а плус ( Русија, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Ирак, Кувајт, Алжир, Венецуела и Казахстан).

Питање шта је Владимир Путин том приликом поручио саудијском принцу престолонаследнику толико мучи берзанске посленике да се цена барела црног злата ових дана упорно креће око 90 долара, колико је износила и 2014. године, у време ондашњег избијања сукоба између Русије и Украјине. Јуче, уочи виртуелне седнице JMCC, барел „брента” стајао је око 85,69 долара. Истовремено, Кина и Индија, водећи купци овог руског енергента у новонасталим околностима (након децембарског увођења „рампе” цени руских барела на 60 долара), настављају немилице да пазаре сибирску нафту по изузетно сниженим ценама, пред очима дојучерашњих главних снабдевача из Залива.

Постају ли кључни протагонисти нафтног савеза ОПЕК плус – Саудијска Арабија и Русија – под изнуђеним условима „са стране”, ових дана отворени такмаци на уносном азијском тржишту, још није јасно.

Било како било, званично саопштење из Ријада поводом телефонског позива из Кремља има другачији акценат од сличне депеше из Москве. „Током телефонског разговора (Бин Салмана и Путина) размотрени су билатерални односи две земље и начини њиховог развоја у низу области, као и низ питања од заједничког интереса”, истакнуто је тим поводом. Из овог дискретног тона Ријада, на берзама су закључили да ће Ријад и Москва, а са њима и ОПЕК плус, остати збијених редова и затворених карата, пред низом тренутних светских непознаница и њихових евентуалних последица. Почевши од даљег тока украјинског сукоба, до ефеката које би могла да произведе забрана Европске уније (од 5. фебруара) да се увози руски дизел и с тим повезаних ограничења промета овог кључног нафтног деривата. Г7 је претходног викенда сигнализирао да није против постављања „рампе” цени руског дизела између 100 и 110 долара по барелу, пренео је Блумберг.

Шта ће бити са светским тржиштем дизела када ЕУ – један од највећих светских потрошача тог деривата – ускрати себи прилив стратешког горива од свог дојучерашњег највећег снабдевача? И кад истовремено покуша „секундарним мерама” да ограничи снабдевање другим руским дизелом? ОПЕК плус се још се не изјашњава поводом ових дилема.

Истовремено, према подацима Светског економског форума из Давоса, „Русија је на трећем месту међу водећим светским произвођачима нафте, али кад се узму обзир црно злато и сви деривати, она је водећи светски извозник”.

У међувремену, да ли је Владимир Путин у недавном телефонском разговору обавестио принца Мухамеда бин Салмана о томе како би Русија од 5. фебруара могла да делује, с обзиром на позицију кључног актера на тржишту нафтних деривата? Рецимо, ограничавањем извоза дизела, после чега би Кина могла да смањи продају тог деривата европским купцима ради бољег снабдевања сопственог тржишта.

Ове бројне непознанице од прошле јесени подстичу осетан раст цене дизела на појединим кључним тржиштима. Тако је, на пример, у Немачкој литар дизела с 1,66 евра за литар, колико је његова цена износила претходне јесени, сада поскупео на 2,14 евра. И то упркос томе што европски извори истичу да су кључна увозна складишта на оси Антверпен–Ротердам–Амстердам ове зиме изузетно добро напуњена. Европљани су, наиме, у последњем кварталу 2022. повећали увоз руског дизела и керозина за више од 25 одсто у односу на претходно тромесечје, преноси лондонски „Фајненшал тајмс”.

С ценом нафте и дизела у порасту, ескалирајућим геополитичким и економским неизвесностима, ОПЕК плус у овом тренутку не исказује намеру да светско тржиште ускоро „заспе” додатним барелима. Поготово што је Путин јуче потписао декрет којим не само што се забрањује било какав извоз руског дизела онима који буду уважавали будућу, још непрецизирану, „ценовну рампу” ЕУ, него уводи и врло стриктну контролу трговине тим дериватом до 1. јула ове године.