Rijad zbija redove s Moskvom

„Halo, Muhamede, ovde Vladimir.” – Telefonski poziv upućen prošle sedmice iz Moskve Rijadu povodom dogovora o „saradnji unutar OPEK-a plus radi održanja stabilnosti cene nafte” (kako je to formulisao Kremlj), uznemirio je berze uoči jučerašnje sednice Zajedničkog ministarskog nadzornog odbora OPEK-a plus (JMCC). Tema sednice bila je „situacija na svetskom tržištu nafte i dalji zajednički plan o visini proizvodnje” naftnog udruženja koje, prema proceni Svetske banke, danas kontroliše 60 odsto snabdevanja svetskog tržišta. Ovaj Nadzorni odbor čine predstavnici osam od 23 članice OPEK-a plus ( Rusija, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Kuvajt, Alžir, Venecuela i Kazahstan).

Pitanje šta je Vladimir Putin tom prilikom poručio saudijskom princu prestolonasledniku toliko muči berzanske poslenike da se cena barela crnog zlata ovih dana uporno kreće oko 90 dolara, koliko je iznosila i 2014. godine, u vreme ondašnjeg izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine. Juče, uoči virtuelne sednice JMCC, barel „brenta” stajao je oko 85,69 dolara. Istovremeno, Kina i Indija, vodeći kupci ovog ruskog energenta u novonastalim okolnostima (nakon decembarskog uvođenja „rampe” ceni ruskih barela na 60 dolara), nastavljaju nemilice da pazare sibirsku naftu po izuzetno sniženim cenama, pred očima dojučerašnjih glavnih snabdevača iz Zaliva.

Postaju li ključni protagonisti naftnog saveza OPEK plus – Saudijska Arabija i Rusija – pod iznuđenim uslovima „sa strane”, ovih dana otvoreni takmaci na unosnom azijskom tržištu, još nije jasno.

Bilo kako bilo, zvanično saopštenje iz Rijada povodom telefonskog poziva iz Kremlja ima drugačiji akcenat od slične depeše iz Moskve. „Tokom telefonskog razgovora (Bin Salmana i Putina) razmotreni su bilateralni odnosi dve zemlje i načini njihovog razvoja u nizu oblasti, kao i niz pitanja od zajedničkog interesa”, istaknuto je tim povodom. Iz ovog diskretnog tona Rijada, na berzama su zaključili da će Rijad i Moskva, a sa njima i OPEK plus, ostati zbijenih redova i zatvorenih karata, pred nizom trenutnih svetskih nepoznanica i njihovih eventualnih posledica. Počevši od daljeg toka ukrajinskog sukoba, do efekata koje bi mogla da proizvede zabrana Evropske unije (od 5. februara) da se uvozi ruski dizel i s tim povezanih ograničenja prometa ovog ključnog naftnog derivata. G7 je prethodnog vikenda signalizirao da nije protiv postavljanja „rampe” ceni ruskog dizela između 100 i 110 dolara po barelu, preneo je Blumberg.

Šta će biti sa svetskim tržištem dizela kada EU – jedan od najvećih svetskih potrošača tog derivata – uskrati sebi priliv strateškog goriva od svog dojučerašnjeg najvećeg snabdevača? I kad istovremeno pokuša „sekundarnim merama” da ograniči snabdevanje drugim ruskim dizelom? OPEK plus se još se ne izjašnjava povodom ovih dilema.

Istovremeno, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa, „Rusija je na trećem mestu među vodećim svetskim proizvođačima nafte, ali kad se uzmu obzir crno zlato i svi derivati, ona je vodeći svetski izvoznik”.

U međuvremenu, da li je Vladimir Putin u nedavnom telefonskom razgovoru obavestio princa Muhameda bin Salmana o tome kako bi Rusija od 5. februara mogla da deluje, s obzirom na poziciju ključnog aktera na tržištu naftnih derivata? Recimo, ograničavanjem izvoza dizela, posle čega bi Kina mogla da smanji prodaju tog derivata evropskim kupcima radi boljeg snabdevanja sopstvenog tržišta.

Ove brojne nepoznanice od prošle jeseni podstiču osetan rast cene dizela na pojedinim ključnim tržištima. Tako je, na primer, u Nemačkoj litar dizela s 1,66 evra za litar, koliko je njegova cena iznosila prethodne jeseni, sada poskupeo na 2,14 evra. I to uprkos tome što evropski izvori ističu da su ključna uvozna skladišta na osi Antverpen–Roterdam–Amsterdam ove zime izuzetno dobro napunjena. Evropljani su, naime, u poslednjem kvartalu 2022. povećali uvoz ruskog dizela i kerozina za više od 25 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, prenosi londonski „Fajnenšal tajms”.

S cenom nafte i dizela u porastu, eskalirajućim geopolitičkim i ekonomskim neizvesnostima, OPEK plus u ovom trenutku ne iskazuje nameru da svetsko tržište uskoro „zaspe” dodatnim barelima. Pogotovo što je Putin juče potpisao dekret kojim ne samo što se zabranjuje bilo kakav izvoz ruskog dizela onima koji budu uvažavali buduću, još nepreciziranu, „cenovnu rampu” EU, nego uvodi i vrlo striktnu kontrolu trgovine tim derivatom do 1. jula ove godine.