Наручио пицу, па побегао из затвора

Драшко Вуковић из Берана, бивши члан клана Дарка Шарића и сведок сарадник у процесу за кријумчарење кокаина, који је у суботу ухапшен у Загребу по потерници Аргентине, тврди да је посреди грешка и да је он већ одслужио затворску казну у Србији. Како су пренели хрватски медији, црногорски држављанин Вуковић дао је изјаву истражном судији у Загребу да Аргентина омашком није повукла потерницу за њим. Да ли је хапшење последица грешке или не, одлучиће хрватско правосуђе у екстрадиционом поступку.

Вуковић је у Аргентини оптужен због 490 килограма кокаина који је нађен у једном стану. Он је 2010. заједно са Шарићем ухапшен у полицијској акцији „Балкански ратник”, а годину дана касније, са још тројицом припадника групе, постао је сведок сарадник и ушао у програм заштите. Након што је признао кривицу и сведочио против некадашњих саучесника, Вуковићу је правоснажно изречена затворска казна од шест месеци, после чега је постао слободан.

На суђењу Шарићу, Вуковић је говорио о набавци кокаина у Аргентини. Изјавио је да је његово задужење било да води евиденцију трошкова, прослеђује новац за плаћање дроге од јужноамеричких добављача и да о томе обавештава Жељка Вујановића, који је како је утврђено, био један од најближих Шарићевих сарадника.

У оптужници за шверц дроге из Аргентине наводи се да је Шарић организовао пребацивање готово две тоне наркотика у Европу, док је превоз бродовима организовао Родољуб Радуловић, медијима познатији као Миша Банана. Радуловић је и данас на међународној потерници, а у одсуству је осуђен на девет година затвора. Вуковић ни у једној од својих изјава није поменуо да је шверц дроге из Аргентине организовао Шарић, наглашавајући да је радио по упутствима Вујановића.

Суд је утврдио да је транспорт житарица био параван да се скоро две тоне дроге превезе Радуловићевим бродом „Верти” у Европу. Требало је да се на пловило пребаци соја у луци Сан Лоренцо, али је пре соје утоварен кокаин купљен од криминалних група из Колумбије, Боливије и Перуа.

Брод се упутио према Европи, а код Гибралтара кокаин је претоварен на рибарски чамац који је отпловио ка континенту, односно ка Грчкој.

Вуковић је пред београдским Специјалним судом помињао да је против њега подигнута оптужница због шверца кокаина и у Аргентини, као и да је за њим расписана потерница. Навео је да је тај поступак „на чекању” док се не заврши суђење у Београду.

Одговарајући на Шарићева питања током суђења, Вуковић је рекао да га је други сведок сарадник у том процесу Небојша Јоксовић 2005. године увео у посао са дрогом, повезујући га са извесним Никшићанима у Стокхолму. Ухапсила га је данска полиција када је код њега нашла 30 килограма кокаина.

Вуковић је на спектакуларан начин побегао из данског затвора, 31. марта  2007. јер га је ослободила група наоружаних саучесника. Претходно је наручио пицу у затвор, па су на тај начин његови саучесници ушли. Један од њих жестоким ударцем у главу савладао је стражара и омогућио Вуковићу бекство.

Данци су га после тога месец дана крили, а касније је побегао у Аргентину, где је наставио да се бави организацијом кријумчарења наркотика. На суђењу у Београду изјавио је и да за шверц дроге у Данској после бекства није одговарао, а Шарић је закључио да га је београдски тужилац, додељујући му статус сведока сарадника, „спасао” 18 година затвора само за данску оптужницу.

У Аргентини, Вуковић је купио 1,8 тона кокаина по цени од 5.000 долара по килограму. У пребацивање те дроге на бродове са њим је учествовао и Хрват Анастазије Мартинчић Нинџа, који је због трговине наркотицима одслужио десет година затвора у Уругвају. По повратку у Београд, Вуковић се састајао са покојним Драганом Дудићем Фрицем, званим Земом који га шаље у Уругвај, одакле је требало да се у Европу отпреми нова пошиљка кокаина.

Дудић је убијен у мају 2010. у Котору. Након пада Шарићеве групе, годину дана раније, почиње успон тада јединог которског клана – шкаљарског. Дудићеве послове са кокаином преузима Јован Вукотић, убијен прошлог септембра у Истанбулу.