Браћа Коен за почетак

Светском премијером новог филма Итана и Џоела Коена „После читања спалити” („Burn After Reading“) са Џорџом Клунијем, Џоном Малковичем и Бредом Питом у главним улогама, вечерас у Сали Гранде на Лиду почиње 65. Венецијански фестивал.

Најстарија филмска манифестација ове врсте на свету, која је од свог оснивања неговала уметнички приступ филмовима, а последњих деценија наговештавала и комерцијалне ефекте остварења с којима започиње јесења биоскопска сезона, у наредних дванаест дана нуди више од 300 филмова. У трку за „Златног лава”, уметнички директор и селектор фестивала Марко Милер уврстио је 21 филм, међу којима доминирају они са потписима јапанских, француских, италијанских и америчких редитеља.

То што су у конкуренцији чак три Јапанца (додуше ту су култни Такеши Китано и легендарни аниматор Хајао Мијазаки) не чуди много, јер Милер је експерт за азијске, нарочито јапанске и кинеске филмове. Оно што на први поглед збуњује, током прегледа понуђених филмских наслова за ову венецијанску сезону, јесте чињеница да ће публика на Лиду моћи да види само десет америчких филмова (додуше чак пет у званичној конкуренцији) што је, у односу на неколико протеклих издања, прави преседан.

– Неколико великих холивудских филмова који би иначе били спремни за овогодишњу Мостру, касне у реализацији због прошлогодишњег вишемесечног штрајка америчких сценариста због чега је продукција ове земље тренутно нешто слабија, изјавио је Марко Милер на првој конференцији за новинаре на којој је обелоданио главну листу такмичарских филмова, нагласивши да му сада нико не може приговорити да у његовој селекцији, уз азијске, углавном доминирају амерички и британски филмови.

Како било, тек у главном програму осим филма Коенових, који се приказује ван конкуренције, биће виђени и нови амерички филмови Дарена Аранофског (Рвач), Гиљерма Аријаге (Долина у ватри), Кетрин Бигелоу (Катанац за срце), Џонатана Демија (Рејчелино венчање) и Амира Надерија (Вегас: По истинитој причи).

Италијанску кинематографију представљају филмови Пупија Аватија (Ђованин отац), Папи Корзикато (Јабука раздора) и Ферзан Озпетек (Савршен дан), док Французи наступају са филмовима Барбета Шредера (Инђу, звер у сенци), Хале Гериме (Теза) и Тарика Тегија (Копно). Јапанци су ту са Китановим играним филмом „Ахил и корњача” и два дугометражна анимирана филма – Мијазакијевим „Поњо на литици крај мора” и „Небески пењачи” Ошија Маморуа, а Немци стижу са копродукцијским филмовима Кристијана Пецолда, Семиха Капланоглуа и Вернера Шретера. Постало је већ традиционално и веома забрињавајуће што се у периоду Милеровог мандата међу такмичарима не налазе аутори из средњоевропских или источноевропских земаља, с изузетком Руса, чије боје ове године у такмичарском програму брани једино филм „Папирни војник” Алексеја Германа млађег.

Вредности ових филмова оцењиваће жири чији је председник Вим Вендерс, а међу члановима и његов хонгконшки колега Џони То, италијанска глумица Валерија Голино, Џон Лендис и аргентинска редитељка Лукресија Мартел.

Ван такмичарске селекције биће приказани и филмови француских редитељки Ањес Варде (документарни филм) и Клер Дени, кинеског лауреата Ђија Жанг Кеа, легендарног иранског редитеља Абаса Кијаростамија, као и краткометражни филм најстаријег и још увек веома активног португалског редитеља Маноела де Оливеире, који има 99 година.

Према одлуци Марка Милера, венецијански фестивал ће ове године бити посвећен недавно преминулом египатском редитељу Јусефу Шахину чији ће филм „Каиро: централна станица” из 1958. године бити приказан 31. августа.

Од венецијанских пикантерија издваја се дугометражни документарни филм „Валентино: последњи цар” о модном креатору Валентину који се у јануару пензионисао. Филм је режирао и продуцирао Мет Тајрор, новинар чувеног америчког часописа „Венити фер”, који је од 250 сати снимљеног материјала начинио, кажу, првокласан портрет модног мага. После пројекције филма биће одржана и велика модна ревија на црвеном тепиху испред Сале Гранде и приватна забава за пробране званице у просторијама венецијанског музеја Пеги Гугенхајм.

Почасни „Златни лав” за животно дело, биће уручен 76-годишњем италијанском редитељу Ерману Олмију („Дрво за кломпе”).