Бесмислено чување лекова за случај нуклеарне опасности

Светска здравствена организација недавно је објавила нову, ажурирану листу лекова, у случају радиолошке и нуклеарне опасности, заједно са саветима за њихово правилно руковање препаратима. На листи су препарати који предупређују или смањују изложеност радијацији, као и они који се користе после те изложености. То су, пре свега, стабилни јод, који се даје превентивно или да се би се смањила изложеност тироидне жлезде радиоактивном јоду, хелирани агенси за уклањање радиоактивних елемената из тела, цитокини за ублажавање оштећења коштане сржи у случају акутног радијационог синдрома, као и медикаменти за третман повраћања, дијареје и инфекција.

Али, стручњаци упозоравају да то не значи да људи ове лекове треба да набављају и чувају у случају нуклеарне опасности.

Професор др Радан Стојановић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду, каже да не треба паничити и куповати по сваку цену лекове за које се не зна да ли ће уопште икада бити потребни.

– Питање је у коликој смо ми реалној опасности да би се нешто набавило. Једна је ствар ако се догоди неки инцидент у нуклеарној електрани, а друго је ако се мете гађају нуклеарним оружјем. О овој теми кључну реч морају да имају физичари и војска, јер су лекари само једна карика у низу. Стручњаци процењују на колико километара је удаљена нека таква електрана од наше земље и шта би могло евентуално да нам се догоди. Ми је немамо у Србији, а најближе су нам у окружењу, Мађарској и Бугарској. Можда треба размишљати о томе у пограничним подручјима колико живи млађих од 40 година и колико би њих требало заштитити калијум-јодидом од карцинома штитасте жлезде – сматра др Стојановић.

И Драгутин Рајевац, из Савеза приватних апотекара Србије, напомиње да су у неким земљама људи складиштили калијум-јодид, што ипак није потребно.

– Тиме желе да заштите штитасту жлезду. Али, глупо је да грађани самоиницијативно било шта набављају. То је исто као када бисте куповали лекове против неког будућег соја вируса корона, а не знате који ће то сој да буде. Врло је тешко предвидети. Тако се не зна и који би степен радијације био да би се набављали неки лекови. Исто тако, треба имати на уму да медикаменти имају рок трајања. Дакле, купите нешто и после морате да баците. Не зна се ни да ли ће се нешто догодити, ни када, ни које последице може да направи. Не треба правити панику – додаје Рајевац.

Ипак, кључно је питање да ли људи могу превентивно да се заштите уколико некада дође до повећане радијације?

Професор др Снежана Б. Пајовић, научни саветник и директорка Института за нуклеарне науке „Винча”, каже за „Политику” да је важно да грађани обрате пажњу на то какву храну једу јер су посебан значај изучавању улоге биоактивних компоненти хране на нивоу генома посветили Јапанци, како би се смањиле последице на здравље потомства након инцидента у Хирошими. Имајући у виду резултате, нутригеномика, наука која изучава ефекте биоактивних компоненти хране на експресију гена, постала је значајан део превентивне медицине.

– Задивљујући напредак молекуларне биологије и молекуларне генетике, остварен у другој половини 20. века био је основа за спектакуларна научна открића не само у области геномике и протеомике већ у области науке уопште, а посебно у области молекуларне биомедицине. Организам представља јединствен систем који је у интеракцији са различитим факторима животне средине, хемијским, биолошким, психогеним и физичким (различитим врстама зрачења), што често доводи до дисбаланса слободних радикала и антиоксиданаса и тиме узрокује настанак оксидативног стреса. Оксидативни стрес настаје под деловањем зрачења, изазива различита оштећења на биомолекулима, а најопасније су промене на генима, јер могу узроковати озбиљне патолошке промене. Уколико оксидативни стрес није контролисан, односно када ниво слободних радикала постане константно повишен под деловањем зрачења, долази до оштећења ћелија и ткива, која проузрокују озбиљна хронична обољења – појашњава др Пајовић.

Захваљујући генетској различитости, наша биотрансформација и капацитет детоксикације, као и подложност болестима, значајно варирају од особе до особе. Могуће је, ако је потребно, мењати експресију гена променом начина исхране, што доводи до активирања гена, који спречавају развој различитих патолошких процеса.

– Све је више података коју указују да су многе хроничне болести узроковане неусклађеном исхраном. Правилна исхрана подразумева коришћење хране, која делује на различитим физиолошким нивоима организма у смислу промоције здравља, па се таква врста хране назива функционална храна. Ова врсте хране поред уобичајених хранљивих састојака садржи и функционалне компоненте, као што су биоактивни пептиди, антиоксиданти, пребиотици, пробиотици… Овакав начин исхране је општи светски тренд, јер је досадашња пракса показала да функционална храна омогућава физиолошки оптималан раст и развој одојчади, одржава и побољшава квалитет живота, између осталог, смањењем ризика генезе канцера, хроничних срчаних обољења, нервних болести...  Антиоксидативне компоненте су веома важно својство функционалне хране. У прилог тврдњи да функционална храна представља битну компоненту превентивне медицине говори све већи број експерименталних и клиничких студија – појашњава др Пајовић.

С обзиром на то да у оквиру превентивне медицине правилна исхрана представља битну компоненту, део истраживања фокусиран је на улогу функционалне хране на експресију антиоксидативних гена. Ефикасна антиоксидативна одбрана организма представља поуздану заштиту организма од штетних ефеката зрачења. Она је генетски одређена, али се може и појачати функционалном исхраном, чиме се организам превентивно штити од штетних ефеката мутагених и канцерогених фактора спољне средине, као што су различите врсте зрачења.

– Функционалне компоненте хране појачавају експресију такозваних „добрих” гена, појачавају антиоксидативну одбрану организма, успостављају физиолошки ниво слободних радикала и тиме елиминишу секундарни ефекат зрачења, односно, неконтролисани оксидативни стрес – наводи др Пајовић.