Besmisleno čuvanje lekova za slučaj nuklearne opasnosti

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila novu, ažuriranu listu lekova, u slučaju radiološke i nuklearne opasnosti, zajedno sa savetima za njihovo pravilno rukovanje preparatima. Na listi su preparati koji predupređuju ili smanjuju izloženost radijaciji, kao i oni koji se koriste posle te izloženosti. To su, pre svega, stabilni jod, koji se daje preventivno ili da se bi se smanjila izloženost tiroidne žlezde radioaktivnom jodu, helirani agensi za uklanjanje radioaktivnih elemenata iz tela, citokini za ublažavanje oštećenja koštane srži u slučaju akutnog radijacionog sindroma, kao i medikamenti za tretman povraćanja, dijareje i infekcija.

Ali, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da ljudi ove lekove treba da nabavljaju i čuvaju u slučaju nuklearne opasnosti.

Profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da ne treba paničiti i kupovati po svaku cenu lekove za koje se ne zna da li će uopšte ikada biti potrebni.

– Pitanje je u kolikoj smo mi realnoj opasnosti da bi se nešto nabavilo. Jedna je stvar ako se dogodi neki incident u nuklearnoj elektrani, a drugo je ako se mete gađaju nuklearnim oružjem. O ovoj temi ključnu reč moraju da imaju fizičari i vojska, jer su lekari samo jedna karika u nizu. Stručnjaci procenjuju na koliko kilometara je udaljena neka takva elektrana od naše zemlje i šta bi moglo eventualno da nam se dogodi. Mi je nemamo u Srbiji, a najbliže su nam u okruženju, Mađarskoj i Bugarskoj. Možda treba razmišljati o tome u pograničnim područjima koliko živi mlađih od 40 godina i koliko bi njih trebalo zaštititi kalijum-jodidom od karcinoma štitaste žlezde – smatra dr Stojanović.

I Dragutin Rajevac, iz Saveza privatnih apotekara Srbije, napominje da su u nekim zemljama ljudi skladištili kalijum-jodid, što ipak nije potrebno.

– Time žele da zaštite štitastu žlezdu. Ali, glupo je da građani samoinicijativno bilo šta nabavljaju. To je isto kao kada biste kupovali lekove protiv nekog budućeg soja virusa korona, a ne znate koji će to soj da bude. Vrlo je teško predvideti. Tako se ne zna i koji bi stepen radijacije bio da bi se nabavljali neki lekovi. Isto tako, treba imati na umu da medikamenti imaju rok trajanja. Dakle, kupite nešto i posle morate da bacite. Ne zna se ni da li će se nešto dogoditi, ni kada, ni koje posledice može da napravi. Ne treba praviti paniku – dodaje Rajevac.

Ipak, ključno je pitanje da li ljudi mogu preventivno da se zaštite ukoliko nekada dođe do povećane radijacije?

Profesor dr Snežana B. Pajović, naučni savetnik i direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, kaže za „Politiku” da je važno da građani obrate pažnju na to kakvu hranu jedu jer su poseban značaj izučavanju uloge bioaktivnih komponenti hrane na nivou genoma posvetili Japanci, kako bi se smanjile posledice na zdravlje potomstva nakon incidenta u Hirošimi. Imajući u vidu rezultate, nutrigenomika, nauka koja izučava efekte bioaktivnih komponenti hrane na ekspresiju gena, postala je značajan deo preventivne medicine.

– Zadivljujući napredak molekularne biologije i molekularne genetike, ostvaren u drugoj polovini 20. veka bio je osnova za spektakularna naučna otkrića ne samo u oblasti genomike i proteomike već u oblasti nauke uopšte, a posebno u oblasti molekularne biomedicine. Organizam predstavlja jedinstven sistem koji je u interakciji sa različitim faktorima životne sredine, hemijskim, biološkim, psihogenim i fizičkim (različitim vrstama zračenja), što često dovodi do disbalansa slobodnih radikala i antioksidanasa i time uzrokuje nastanak oksidativnog stresa. Oksidativni stres nastaje pod delovanjem zračenja, izaziva različita oštećenja na biomolekulima, a najopasnije su promene na genima, jer mogu uzrokovati ozbiljne patološke promene. Ukoliko oksidativni stres nije kontrolisan, odnosno kada nivo slobodnih radikala postane konstantno povišen pod delovanjem zračenja, dolazi do oštećenja ćelija i tkiva, koja prouzrokuju ozbiljna hronična oboljenja – pojašnjava dr Pajović.

Zahvaljujući genetskoj različitosti, naša biotransformacija i kapacitet detoksikacije, kao i podložnost bolestima, značajno variraju od osobe do osobe. Moguće je, ako je potrebno, menjati ekspresiju gena promenom načina ishrane, što dovodi do aktiviranja gena, koji sprečavaju razvoj različitih patoloških procesa.

– Sve je više podataka koju ukazuju da su mnoge hronične bolesti uzrokovane neusklađenom ishranom. Pravilna ishrana podrazumeva korišćenje hrane, koja deluje na različitim fiziološkim nivoima organizma u smislu promocije zdravlja, pa se takva vrsta hrane naziva funkcionalna hrana. Ova vrste hrane pored uobičajenih hranljivih sastojaka sadrži i funkcionalne komponente, kao što su bioaktivni peptidi, antioksidanti, prebiotici, probiotici… Ovakav način ishrane je opšti svetski trend, jer je dosadašnja praksa pokazala da funkcionalna hrana omogućava fiziološki optimalan rast i razvoj odojčadi, održava i poboljšava kvalitet života, između ostalog, smanjenjem rizika geneze kancera, hroničnih srčanih oboljenja, nervnih bolesti...  Antioksidativne komponente su veoma važno svojstvo funkcionalne hrane. U prilog tvrdnji da funkcionalna hrana predstavlja bitnu komponentu preventivne medicine govori sve veći broj eksperimentalnih i kliničkih studija – pojašnjava dr Pajović.

S obzirom na to da u okviru preventivne medicine pravilna ishrana predstavlja bitnu komponentu, deo istraživanja fokusiran je na ulogu funkcionalne hrane na ekspresiju antioksidativnih gena. Efikasna antioksidativna odbrana organizma predstavlja pouzdanu zaštitu organizma od štetnih efekata zračenja. Ona je genetski određena, ali se može i pojačati funkcionalnom ishranom, čime se organizam preventivno štiti od štetnih efekata mutagenih i kancerogenih faktora spoljne sredine, kao što su različite vrste zračenja.

– Funkcionalne komponente hrane pojačavaju ekspresiju takozvanih „dobrih” gena, pojačavaju antioksidativnu odbranu organizma, uspostavljaju fiziološki nivo slobodnih radikala i time eliminišu sekundarni efekat zračenja, odnosno, nekontrolisani oksidativni stres – navodi dr Pajović.