Москва се не боји санкција

Специјално за „Политику”
Москва, 26. августа – Русија је од два зла изабрала мање, прокоментарисао је за „Политику” Борис Шмељов, директор Центра за упоредна политичка истраживања Руске академије наука, одлуку председника Медведева да призна независност Јужне Осетије и Абхазије.

„Није никаква непознаница да ће признавање изазвати жестоку реакцију и опструкцију Запада. Могуће је и да се криза односа која је постојала неколико последњих година заоштри и да добије облик конфронтације. Али Русија мора на то бити спремна, и, као што се показало, спремна је. Да то није учинила, њен престиж би био угрожен, а могуће је да би дошло и до дестабилизације ситуације у земљи, као и на Северном Кавказу”, каже политолог.

Шмељов скреће пажњу и на чињеницу да Русија није одмах након завршетка рата признала две републике – оставила је довољно времена Грузији да схвати шта ће се догодити ако настави са политиком коју је дотле водила. Грузија је имала шансу да лојалнијом политиком према Русији створи атмосферу у којој се преговорима могла решавати ситуација. Уместо тога, она је, подржана од Запада, изабрала конфронтацију која се завршила на једини могући начин.

Шта се све дешавало у периоду од обуставе ватре до дана признавања непризнатих република?

Одржано је неколико седница Савета безбедности Уједињених нација на којима није могла бити донета никаква одлука – Русија је тражила да се деловање Грузије прогласи агресијом и да се у декларацији каже да је извршен геноцид над народом Јужне Осетије, као и да се у декларацију уврсти обавеза свих страна да неће војним путем решавати проблем на Кавказу. Грузија је тражила да се Русија осуди због напада на њену територију.

Никаква резолуција није донета.

Кондолиза Рајс је у телефонском разговору тражила од свог колеге Лаврова да не користи термин „геноцид”, али је грузијско руководство тај термин без икаквих препрека користило у изјавама о ономе што се догодило у Грузији. Само је кривац у том случају била Русија.

Све заинтересоване стране потписале су план о прекиду ратних дејстава који су направили Саркози и Медведев. Од тог тренутка нису престале оптужбе Запада да Русија не испуњава обавезе које је у том плану прихватила.

Председник Медведев је у интервјуу руској телевизији „Раша тудеј”, датом непосредно након пошто је потписао указ о признавању две републике, изјавио да „то апсолутно није истина. Русија испуњава све своје обавезе”.

Одржан је састанак министара иностраних послова НАТО-а на коме је, иако није прихваћена најоштрија осуда коју је предлагала Кондолиза Рајс, одлучено да се, „док Русија окупира Грузију”, Савет Русија-НАТО неће састајати ни на једном нивоу. Русија је реаговала тако што је најпре замрзла своје чланство у Савету, а потом је председник Медведев изјавио да је спреман и на потпуни прекид односа са НАТО-ом, истичући да је „Русија потребнија алијанси него она њој”.

„Ми смо хтели да развијамо праве партнерске односе, а не да живимо у илузијама, када око нас постављају базе, увлаче све више држава у НАТО, а нама понављају да ’не бринемо’. Нама такве илузије нису потребне”.

Америка и Пољска су потписале споразум о постављању нових снага Противракетне одбране у Европи.

Медведев је реаговао изјавом да тај чин „има за циљ Руску Федерацију. И тренутак који је за то изабран одговарајући је. Зато бајке о задржавању неких држава-отпадника, уз помоћ тих средстава, више не важе”.

Чуле су се и претње да неке земље неће дозволити Русији да постане чланица Светске трговинске организације – реакција премијера Путина на то била је одлука „да се наставе преговори у оквиру радне групе о приступању Русије Светској трговинској организацији, али треба информисати партнере да ћемо изаћи из неких договора који данас противурече интересима Руске Федерације”.

Било је речи и о искључивању Русије из „Групе-8” – правници тврде да је то немогуће, јер не постоје механизми искључивања из тог клуба. У сваком случају, постоји могућност да је не позову на следећи састанак.

Данас се јављају и заговорници бојкотовања Олимпијских игара 2014. године у Сочију, али су званичници МОК-а већ изјавили да је Олимпијада спортска манифестација и да се не бави политиком.

Државна Дума и Савет федерације Русије обратили су се председнику Медведеву са захтевом да призна Јужну Осетију и Абхазију.

А шта се данас догађа?

Ситуација на обали Црног мора је веома напета. Амерички и бродови НАТО-а налазе се на обалама Грузије и, према руским изворима, поред хуманитарне помоћи, допремају у Грузију и оружје.

„Председнику Грузије Михаилу Сакашвилију обећавају да ће га НАТО заштитити и обећавају да ће поново наоружати тај режим. према нашим подацима, они чак почињу потпуно конкретне доставке нових облика наоружања, успостављајући ону војну инфраструктуру која је била коришћена током грузијске агресије”, изјавио је данас Лавров.

У акваторији Црног мора налази се укупно девет бродова – два америчка, по један из Шпаније, Немачке, Пољске, као и четири из Турске.

На обалама Абхазије налазе се и бродови Црноморске флоте, а 25. августа је из луке у Севастопољу према грузијској обали кренула и ракетна крстарица Црноморске флоте „Москва”. Команда флоте изјавила је да је то планирана акција чији је циљ „провера радиотехничког наоружања и система везе”.

Стижу и сигнали поремећаја равнотеже сила до којих је дошло замрзавањем односа Русија–НАТО. Власти Северне Кореје изјавиле се да су спремне да почну поново да граде атомски реактор. Познато је да су својевремено обуставиле радове само захваљујући великим дипломатским напорима Русије.

Москва, која је до сада затварала очи на америчке акције у Авганистану, изразила је данас „озбиљну забринутост због ко зна ког по реду случаја масовне погибије грађанског становништва у Авганистану”, напомињући да су Оружане снаге Америке бомбардовале провинцију Герат у којој је погинуло 89 цивила, укључујући 19 жена и деце.

Министарство иностраних послова подсећа „да све стране авганистанског конфликта морају строго да поштују норме међународног права, укључујући и његову хуманитарну компоненту”.

И последње – на упозорење Јап де Хоп Схефера да се односи између Русије и НАТО-а могу због признавања Јужне Осетије и Абхазије погоршати, одговорио је министар Лавров:

„Русија се не боји санкција. Та метода је потпуно себе дискредитовала у светској политици. Никад нико није постигао своје политичке циљеве путем санкција”.

Шеф руске дипломатије је додао да је Русија земља која је сама себи довољна и покушаји да се прикоче наши амбициозни планови чија је реализација веома важна за социјално-економски развој земље неће донети резултате, мада би неко сигурно желео да за то искористи провокацију типа агресије Грузије”.