Moskva se ne boji sankcija

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 26. avgusta – Rusija je od dva zla izabrala manje, prokomentarisao je za „Politiku” Boris Šmeljov, direktor Centra za uporedna politička istraživanja Ruske akademije nauka, odluku predsednika Medvedeva da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

„Nije nikakva nepoznanica da će priznavanje izazvati žestoku reakciju i opstrukciju Zapada. Moguće je i da se kriza odnosa koja je postojala nekoliko poslednjih godina zaoštri i da dobije oblik konfrontacije. Ali Rusija mora na to biti spremna, i, kao što se pokazalo, spremna je. Da to nije učinila, njen prestiž bi bio ugrožen, a moguće je da bi došlo i do destabilizacije situacije u zemlji, kao i na Severnom Kavkazu”, kaže politolog.

Šmeljov skreće pažnju i na činjenicu da Rusija nije odmah nakon završetka rata priznala dve republike – ostavila je dovoljno vremena Gruziji da shvati šta će se dogoditi ako nastavi sa politikom koju je dotle vodila. Gruzija je imala šansu da lojalnijom politikom prema Rusiji stvori atmosferu u kojoj se pregovorima mogla rešavati situacija. Umesto toga, ona je, podržana od Zapada, izabrala konfrontaciju koja se završila na jedini mogući način.

Šta se sve dešavalo u periodu od obustave vatre do dana priznavanja nepriznatih republika?

Održano je nekoliko sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojima nije mogla biti doneta nikakva odluka – Rusija je tražila da se delovanje Gruzije proglasi agresijom i da se u deklaraciji kaže da je izvršen genocid nad narodom Južne Osetije, kao i da se u deklaraciju uvrsti obaveza svih strana da neće vojnim putem rešavati problem na Kavkazu. Gruzija je tražila da se Rusija osudi zbog napada na njenu teritoriju.

Nikakva rezolucija nije doneta.

Kondoliza Rajs je u telefonskom razgovoru tražila od svog kolege Lavrova da ne koristi termin „genocid”, ali je gruzijsko rukovodstvo taj termin bez ikakvih prepreka koristilo u izjavama o onome što se dogodilo u Gruziji. Samo je krivac u tom slučaju bila Rusija.

Sve zainteresovane strane potpisale su plan o prekidu ratnih dejstava koji su napravili Sarkozi i Medvedev. Od tog trenutka nisu prestale optužbe Zapada da Rusija ne ispunjava obaveze koje je u tom planu prihvatila.

Predsednik Medvedev je u intervjuu ruskoj televiziji „Raša tudej”, datom neposredno nakon pošto je potpisao ukaz o priznavanju dve republike, izjavio da „to apsolutno nije istina. Rusija ispunjava sve svoje obaveze”.

Održan je sastanak ministara inostranih poslova NATO-a na kome je, iako nije prihvaćena najoštrija osuda koju je predlagala Kondoliza Rajs, odlučeno da se, „dok Rusija okupira Gruziju”, Savet Rusija-NATO neće sastajati ni na jednom nivou. Rusija je reagovala tako što je najpre zamrzla svoje članstvo u Savetu, a potom je predsednik Medvedev izjavio da je spreman i na potpuni prekid odnosa sa NATO-om, ističući da je „Rusija potrebnija alijansi nego ona njoj”.

„Mi smo hteli da razvijamo prave partnerske odnose, a ne da živimo u iluzijama, kada oko nas postavljaju baze, uvlače sve više država u NATO, a nama ponavljaju da ’ne brinemo’. Nama takve iluzije nisu potrebne”.

Amerika i Poljska su potpisale sporazum o postavljanju novih snaga Protivraketne odbrane u Evropi.

Medvedev je reagovao izjavom da taj čin „ima za cilj Rusku Federaciju. I trenutak koji je za to izabran odgovarajući je. Zato bajke o zadržavanju nekih država-otpadnika, uz pomoć tih sredstava, više ne važe”.

Čule su se i pretnje da neke zemlje neće dozvoliti Rusiji da postane članica Svetske trgovinske organizacije – reakcija premijera Putina na to bila je odluka „da se nastave pregovori u okviru radne grupe o pristupanju Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali treba informisati partnere da ćemo izaći iz nekih dogovora koji danas protivureče interesima Ruske Federacije”.

Bilo je reči i o isključivanju Rusije iz „Grupe-8” – pravnici tvrde da je to nemoguće, jer ne postoje mehanizmi isključivanja iz tog kluba. U svakom slučaju, postoji mogućnost da je ne pozovu na sledeći sastanak.

Danas se javljaju i zagovornici bojkotovanja Olimpijskih igara 2014. godine u Sočiju, ali su zvaničnici MOK-a već izjavili da je Olimpijada sportska manifestacija i da se ne bavi politikom.

Državna Duma i Savet federacije Rusije obratili su se predsedniku Medvedevu sa zahtevom da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju.

A šta se danas događa?

Situacija na obali Crnog mora je veoma napeta. Američki i brodovi NATO-a nalaze se na obalama Gruzije i, prema ruskim izvorima, pored humanitarne pomoći, dopremaju u Gruziju i oružje.

„Predsedniku Gruzije Mihailu Sakašviliju obećavaju da će ga NATO zaštititi i obećavaju da će ponovo naoružati taj režim. prema našim podacima, oni čak počinju potpuno konkretne dostavke novih oblika naoružanja, uspostavljajući onu vojnu infrastrukturu koja je bila korišćena tokom gruzijske agresije”, izjavio je danas Lavrov.

U akvatoriji Crnog mora nalazi se ukupno devet brodova – dva američka, po jedan iz Španije, Nemačke, Poljske, kao i četiri iz Turske.

Na obalama Abhazije nalaze se i brodovi Crnomorske flote, a 25. avgusta je iz luke u Sevastopolju prema gruzijskoj obali krenula i raketna krstarica Crnomorske flote „Moskva”. Komanda flote izjavila je da je to planirana akcija čiji je cilj „provera radiotehničkog naoružanja i sistema veze”.

Stižu i signali poremećaja ravnoteže sila do kojih je došlo zamrzavanjem odnosa Rusija–NATO. Vlasti Severne Koreje izjavile se da su spremne da počnu ponovo da grade atomski reaktor. Poznato je da su svojevremeno obustavile radove samo zahvaljujući velikim diplomatskim naporima Rusije.

Moskva, koja je do sada zatvarala oči na američke akcije u Avganistanu, izrazila je danas „ozbiljnu zabrinutost zbog ko zna kog po redu slučaja masovne pogibije građanskog stanovništva u Avganistanu”, napominjući da su Oružane snage Amerike bombardovale provinciju Gerat u kojoj je poginulo 89 civila, uključujući 19 žena i dece.

Ministarstvo inostranih poslova podseća „da sve strane avganistanskog konflikta moraju strogo da poštuju norme međunarodnog prava, uključujući i njegovu humanitarnu komponentu”.

I poslednje – na upozorenje Jap de Hop Shefera da se odnosi između Rusije i NATO-a mogu zbog priznavanja Južne Osetije i Abhazije pogoršati, odgovorio je ministar Lavrov:

„Rusija se ne boji sankcija. Ta metoda je potpuno sebe diskreditovala u svetskoj politici. Nikad niko nije postigao svoje političke ciljeve putem sankcija”.

Šef ruske diplomatije je dodao da je Rusija zemlja koja je sama sebi dovoljna i pokušaji da se prikoče naši ambiciozni planovi čija je realizacija veoma važna za socijalno-ekonomski razvoj zemlje neće doneti rezultate, mada bi neko sigurno želeo da za to iskoristi provokaciju tipa agresije Gruzije”.