Како су Американци водили наводну руску пропаганду

Већина наводно лажних руских налога припадала је стварним Американцима, објављено је у оквиру „’Твитерових’ докумената”, пројекта који је Илон Маск покренуо кад је прошле године купио популарну друштвену мрежу. У оквиру тог пројекта Маск је дозволио групи новинара да прегледају интерну преписку и напишу шта се дешавало у „Твитеру” пре промене власника. У последњој причи у серијалу један од тих новинара је написао да је невладин институт Алијанса за осигурање демократије фабриковао причу о руским ботовима на „Твитеру”.

Прича о руском мешању била је једна од главних тема на изборима 2016. и за време власти председника Доналда Трампа. Како су истицали либерали и обавештајне агенције, Москва се умешала да би олакшала Трампову победу, а помоћ се огледала и у отварању лажних налога на „Фејсбуку” и „Твитеру” са којих су критиковани Хилари Клинтон и остале демократе.

То је тврдила и Алијанса за осигуравање демократије, која је у оквиру пројекта „Хамилтон 68” објашњавала да раскринкава лажне руске налоге. Да би поткрепили тезу о мешању у изборе, многи медији често су цитирали „Хамилтон 68” као веродостојан извор. Ипак, и запослени у „Твитеру” анализирали су наведене измишљене профиле и закључили да је реч о правим налозима, а да „Хамилтон 68” сваки „конзервативни или легитимно десничарски налог оптужује да је руски”.

„Нема доказа да поткрепе тврдње да су ови налози руске информативне операције”, писало је у преписци запослених у „Твитеру”.

У одбору Алијансе за осигуравање демократије седе људи с којима је Трамп био у политичком рату: либерали, припадници естаблишмента и некадашњи званичници обавештајних служби. Међу њима су и Џон Подеста, један од најближих сарадника Хилари Клинтон, и Мајкл Макфол, амерички амбасадор у Русији за време председника Барака Обаме. На челу пројекта „Хамилтон 68” налазио се Клинт Вотс, бивши агент Федералног истражног бироа, данас аналитичар либералне телевизије Ем-Ес-Ен-Би-Си.

У време док је Вотс доводио у сумњу регуларност избора између Доналда Трампа и Хилари Клинтон позивајући се на руско мешање, водећи људи „Твитера” увиђали су да „Хамилтон 68” наводно демаскира или профиле руске државне телевизије РТ или профиле стварних америчких корисника мреже (било је и Канађана и Британаца). Иако је „Твитер” у интерним документима закључио да је пројекат „Хамилтон 68” био „пристрастан” и да је можда створио проблем Американцима који су означени као руски ботови, руководство је одлучило да неће јавно прозвати Алијансу за осигурање демократије.

Маск је у „’Твитеровим’ документима” окупио истраживаче који су, као и он, критични према мејнстрим медијима, мада су неки од тих новинара радили за „Њујорк тајмс” или „Ролинг стоун”. У оквиру серијала досад је највећу пажњу привукла прича о томе како је компанија спречавала приступ компромитујућим информацијама о Хантеру Бајдену, сину Џозефа Бајдена, пред председничке изборе 2020.

Тада је „Твитер” онемогућио твитове који су упућивали на текст у таблоиду „Њујорк пост”, где је објављено да мејлови и документа у пронађеном лаптопу Хантера Бајдена сведоче о његовим сумњивим пословима у Украјини и Кини. Иако је „Твитер” дан касније променио одлуку, Трамп је ову блокаду узимао као доказ да му је украдена изборна победа.