Кад би Лоренс Оливије био Дон Корлеоне

Дон Вито Корлеоне (Марлон Брандо) је шеф њујоршке мафијашке породице који има три сина: Сонија (Џејмс Кан), Фреда (Џон Казале) и Мајкла (Ал Паћино) и једну ћерку – Кони (Талија Шајер). Када опасни ривал пожели да уђе у посао продаје дроге и затражи Витову подршку, стожер породице Корлеоне одлучи да га одбије. То је управо покренуло сукоб старих вредности и нових трендова у подземљу, што прети самој породици Корлеоне. Овако почиње култни амерички филм „Кум” Франсиса Форда Кополе из 1972, заснован на истоименом роману Марија Пуза, који је на програму Суперстар ТВ у 10.40. На овом кабловском каналу гледаоци ће испратити и још два остварења из редитељеве крими трилогије – „Кум 2” (1974) у 13.40 и „Кум 3” (1990) у 17.05.

Лош момак Холивуда

Прошле године, обележено је пет деценија од објављивања првог филма, који важи за један од најбољих и најзначајнијих дела у светској кинематографији. Све оно што су критичари хвалили, а публика гледала без даха, могло је да буде другачије да редитељ Копола није био упоран у спровођењу своје визије. На пример, Копола је за чувеног Дон Корлеонеа видео само оскаровца Марлона Бранда који је важио за „лошег момка Холивуда”.

Продуцентска кућа „Парамаунт пикчерс” инсистирала је да Копола ангажује славног Лоренса Оливијеа. Редитељ је био упоран. Брандо је имао неколико проба и, на крају, пристао. Његова визија Вита Корлеонеа била је фасцинантна. Желео је да му лице буде као булдогово. Да би добио тај ефекат, морао је да носи вату у устима на аудицији, да би му за снимање били направљени специјални умеци. Такође, није желео да учи текст напамет, већ се служио картицама које би га подсећале на делове сценарија и у сценама изгледао спонтаније. Лепио их је на лампе, стављао у жбуње, па чак и на друге глумце и то тако да се не виде у кадру и не ометају колеге. Ова улога донела му је награду „Оскар” за главног глумца коју није хтео да прими јер је био згрожен искоришћавањем Индијанаца у телевизијске сврхе и њиховим третирањем од стране Холивуда.

Замало у седамдесетим

Копола је морао да се бори и на фронту периода у ком ће бити смештен филм. „Парамаунт пикчерс” желео је да „Кум” буде модернија прича смештена у тада 1972. уместо у четрдесетим годинама двадесетог века, и да се радња одвија у Канзасу уместо у скупом Њујорку. Копола је сматрао да би том променом био нарушен интегритет филма и продукцијска кућа је невољно попустила. Исто тако, морао је да се бори против и одлуке да се одбаци култни лого на почетку филма.

Славни редитељ толико је ишао на живце челницима „Парамаунт пикчерса” са својим прохтевима – од ангажовања Бранда до прелажења уговореног буџета – да је био константно под стресом. Био је анксиозан због могућности да добије отказ током снимања. То се, наравно, није догодило јер се показало да је његова визија ово остварење довела до апсолутног хита и награде „Оскар” за најбољи филм. Ту је и велика зарада. Упркос буџету од око 6 милиона долара, филм је зарадио око 45 пута више. Тада је за „Парамаунт пикчерс” Копола постао незаменљив. За „Кум 2” имао је дупло већи буџет и зараду између 48 и 93 милиона долара. Последњи део трилогије зарадио је око 137 милиона долара, док је у њега уложено 54 милиона.