Kad bi Lorens Olivije bio Don Korleone

Don Vito Korleone (Marlon Brando) je šef njujorške mafijaške porodice koji ima tri sina: Sonija (Džejms Kan), Freda (Džon Kazale) i Majkla (Al Paćino) i jednu ćerku – Koni (Talija Šajer). Kada opasni rival poželi da uđe u posao prodaje droge i zatraži Vitovu podršku, stožer porodice Korleone odluči da ga odbije. To je upravo pokrenulo sukob starih vrednosti i novih trendova u podzemlju, što preti samoj porodici Korleone. Ovako počinje kultni američki film „Kum” Fransisa Forda Kopole iz 1972, zasnovan na istoimenom romanu Marija Puza, koji je na programu Superstar TV u 10.40. Na ovom kablovskom kanalu gledaoci će ispratiti i još dva ostvarenja iz rediteljeve krimi trilogije – „Kum 2” (1974) u 13.40 i „Kum 3” (1990) u 17.05.

Loš momak Holivuda

Prošle godine, obeleženo je pet decenija od objavljivanja prvog filma, koji važi za jedan od najboljih i najznačajnijih dela u svetskoj kinematografiji. Sve ono što su kritičari hvalili, a publika gledala bez daha, moglo je da bude drugačije da reditelj Kopola nije bio uporan u sprovođenju svoje vizije. Na primer, Kopola je za čuvenog Don Korleonea video samo oskarovca Marlona Branda koji je važio za „lošeg momka Holivuda”.

Producentska kuća „Paramaunt pikčers” insistirala je da Kopola angažuje slavnog Lorensa Olivijea. Reditelj je bio uporan. Brando je imao nekoliko proba i, na kraju, pristao. Njegova vizija Vita Korleonea bila je fascinantna. Želeo je da mu lice bude kao buldogovo. Da bi dobio taj efekat, morao je da nosi vatu u ustima na audiciji, da bi mu za snimanje bili napravljeni specijalni umeci. Takođe, nije želeo da uči tekst napamet, već se služio karticama koje bi ga podsećale na delove scenarija i u scenama izgledao spontanije. Lepio ih je na lampe, stavljao u žbunje, pa čak i na druge glumce i to tako da se ne vide u kadru i ne ometaju kolege. Ova uloga donela mu je nagradu „Oskar” za glavnog glumca koju nije hteo da primi jer je bio zgrožen iskorišćavanjem Indijanaca u televizijske svrhe i njihovim tretiranjem od strane Holivuda.

Zamalo u sedamdesetim

Kopola je morao da se bori i na frontu perioda u kom će biti smešten film. „Paramaunt pikčers” želeo je da „Kum” bude modernija priča smeštena u tada 1972. umesto u četrdesetim godinama dvadesetog veka, i da se radnja odvija u Kanzasu umesto u skupom Njujorku. Kopola je smatrao da bi tom promenom bio narušen integritet filma i produkcijska kuća je nevoljno popustila. Isto tako, morao je da se bori protiv i odluke da se odbaci kultni logo na početku filma.

Slavni reditelj toliko je išao na živce čelnicima „Paramaunt pikčersa” sa svojim prohtevima – od angažovanja Branda do prelaženja ugovorenog budžeta – da je bio konstantno pod stresom. Bio je anksiozan zbog mogućnosti da dobije otkaz tokom snimanja. To se, naravno, nije dogodilo jer se pokazalo da je njegova vizija ovo ostvarenje dovela do apsolutnog hita i nagrade „Oskar” za najbolji film. Tu je i velika zarada. Uprkos budžetu od oko 6 miliona dolara, film je zaradio oko 45 puta više. Tada je za „Paramaunt pikčers” Kopola postao nezamenljiv. Za „Kum 2” imao je duplo veći budžet i zaradu između 48 i 93 miliona dolara. Poslednji deo trilogije zaradio je oko 137 miliona dolara, dok je u njega uloženo 54 miliona.