На факултетима и институтима још 337 талентованих докторанада

Министарство науке, технолошког развоја и иновација избрало је талентоване младе истраживаче, студенте докторских академских студија који ће бити укључени у рад у акредитованих научноистраживачких организација. На јавни позив, у року за подношење пријава, одазвало се 367 докторанада. У министарству откривају да је првобитно било планирано да на институте и факултете укључе 300 талентованих студената на докторским студијама, али се испоставило да 337 рангираних младих истраживача има просек изнад 9,00. Зато су одлучили да прошире листу и свих 337 талената приме у радни однос у акредитоване научноистраживачке организације које су конкурсној документацији они изабрали, уз сагласност декана или директора.

Иначе, од укупног броја примљених, 19 младих истраживача је на студијама из области уметности, тако да је министарство на свом сајту објавило две прелиминарне листе.

– Млади истраживачи-студенти докторских академских студија који се не налазе ни на једној од ове две прелиминарне листе, за додатне информације могу да се обрате мејлом на адресу [email protected] – поручили су у Министарству науке.

Министарка др Јелена Беговић за „Политику” је јуче истакла да су у министарству изузетно задовољни великим одзивом младих истраживача на овај шести позив и да се њих 318 са посеком изнад девет нашло на прелиминарној листи из области науке, а 19 из области уметности.

– Сигурна сам да ће рад у акредитованим научноистраживачким организацијама овим младим људима дати ветар у леђа и помоћи им да своју каријеру у оквиру научне заједнице отпочну на најбољи могући начин. Такође, институтима и факултетима ће ова врста појачања бити од изузетног значаја у будућем раду и новим пројектима који следе – појаснила је Беговићева за наш лист.

Сем већине факултета Универзитета у Београду, млади истраживачи примљени су у радни однос и на факултетске чланице других универзитета. Међу осталим установама ту су Математички институт и Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за заштиту биља и животну средину, Институт за ратарство и повртарство, као и онај за сточарство, али и за земљиште, Институт друштвених наука, Биосенс, Војнотехники институт, Институт за информационе технологије у Крагујевцу, Институт за српску културу у Лепосавићу. Друга група од 19 докторанада биће радно ангажована на Универзитету уметности у Београду. Сви су распоређени на три факултета – музичке, ликовних и примењених уметности.

Иначе, у Србији већ годинама недостаје решење једног горућег проблема, категоризације научника, која је била чак пре десетак година и на основу које, како често када се буне умеју да истакну, неправедно добијају различите плате за исте позиције и једнак рад. Да ли ће уследити нова категоризација научника, то јест како ће овај проблем бити решен, у министарству су обећали да ће др Беговић ускоро одговорити за наш лист.