Истраживање организације „Хенри Џексон сосајати“ показало да Срби не трпе притиске

Ни по коју цену анкетирани су рекли да неће да Србија уведе санкције Русији, да уђе у НАТО, али ни да се одрекну традиционално добрих односа са Русијом.

Против увођења санкција Русији и усклађивања са ЕУ по том питању изјаснило се 78,7 одсто грађана Србије, док је за 12,1 одсто, показало је истраживање организације „Хенри Џексон сосајати“.

Како се наводи у овом истраживању, упркос притисцима из ЕУ на Србију, грађани наше земље, њих 53,3 одсто, желе да остану неутрални у односу на сукоб у Украјини. Да би Србија требало да подржи Русију сматра 35,8 одсто испитаника, за подршку Украјини изјаснило се 4,4 одсто, а без одговора је 6,5 одсто.

Посебно за истраживаче је било интересантно шта би грађани Србије урадили у случају примене система „штап/шаргарепа“ из ЕУ.

Тако је постављено питање да ли увести санкције Русији ако ЕУ уради нешто од следећег:

1.Ако убрза улазак Србије у ЕУ: Против санкција у том случају је 80,7 одсто, за 6,4, неодлучно 14,7.

2.Ако Запад обезбеди Србији значајну финансијску помоћ: Против 78,5, за 9,5, неодлучно 12

3.Ако Запад престане да притиска Србију да призна тзв. Косово: Против 74,3, за 13,6, неодлучно 12,1

Нису понуђене само ове шаргарепе, већ следе и штапови, али су и ту резултати „запањујући“.

1.Ако Запад запрети санкцијама Србији: Против санкција Русији 69,9 одсто, за 17,4 одсто, неодлучно 12,6

2.Ако ЕУ запрети враћањем виза: Против 76,6, за санкције 12,6, неодлучно 10,8

3.Ако ЕУ запрети укидањем фондова: Против 76, за12,4, неодлучно 11,7

4.Ако Запад запрети повлачењем инвестиција: Против 72,7, за 15,1, неодлучно 12,3

5.Ако Запад запрети санкцијама српским спортистима: Против 78, за 8,9, неодлучно 13,2 одсто.

Поред тога, уследио је још један неочекиван резултат. Наиме, чак 52,3 одсто испитаника у Србији сматра да Русија није крива за сукоб у Украјини, 32,9 сматра да јесте, а 14,9 је неодлучно. Са друге стране, Украјину за сукоб криви 66,3 одсто испитаника у Србији, док 13,9 одсто каже да није крива. Највећи „успех“, ипак, у овом сегменту остварили су САД и НАТО, за које 82,4, односно 84,8 одсто испитаника у Србији каже да су криви за сукоб у Украјини.

Истраживачи ове организације питали су грађане Србије и како би се изјаснили да сутра буде одржан референдум за улазак наше земље у ЕУ: дефинитивно против је 31,6 одсто, вероватно против 12,7, вероватно за улазак 23 одсто, дефинитивно за улазак 15,1, не би гласало 7,1, док не зна 10,4 одсто.

На потенцијалном референдуму за улазак Србије у НАТО, поново „запањујући“ резултат: Дефинитивно против је 63,4 одсто, вероватно против 15,7 одсто, вероватно за улазак у НАТО 5,1, а дефинитивно за улазак - 1,2 одсто.

Када је у питању ослањање на велике земље у међународној политици, 54,1 одсто испитаника у Србији је да то буде Русија, 22,6 ЕУ, 1,2 САД, 9,7 Кина, 0,6 Велика Британија, 1,7 Француска.

У истраживању се закључује да би рестриктивне мере према Србији могле да направе два проблема: Прво, не би значиле сигурно да би Србија увела санкције Русији, већ би можда, уместо тога, могла још више да се дистанцира од ЕУ; Друго, чак и да Србија уведе санкције, грађани Србије би се још више удаљили од Запада.

Алтернативни приступ - ЕУ да уплати грађанима новац

Ова организација зато предлаже „алтернативни“ приступ: директне новчане помоћи грађанима Србије због повећаних рачуна за енергенте, на њихове личне банкарске рачуне, као и промена тона западних званичника у односу према Србији, позивајући их да се угледају на руског председника Владимира Путина и његову посету Храму Светог Саве током боравка у Београду.

Иначе, ова организација, чије је седиште у Лондону, као један од главних циљева на свом сајту наводи промовисање „либералне демократије која треба да буде пример целом свету“ и „подршка снажној војсци Велике Британије, САД, ЕУ и других демократских сила“.