„Анђео смрти” био је пријатног изгледа

ПАРИЗ – Менгеле је имао пријатан изглед, али је био потпуно лишен људских осећања, изјавила је Лидија Максимович, једно од његових бивших замораца, која и сада још има сећања на доктора из Аушвица Јозефа Менгелеа и о томе је написала књигу уз рад са историчарима.

Пољакиња белоруског порекла која сада има 82 године недавно је одржала предавање у Меморијалу Шое у Паризу, пред углавном младом публиком, која нема довољно знања о 20. веку.

Лидија Максимович је са три године у децембру 1943. године стигла у нацистички логор Аушвиц-Биркенау, у наручју своје мајке, политичке затворенице.

„У том узрасту нисмо могли да радимо, али су могли да на нама изводе псеудонаучне експерименте”, рекла је она.

Јосеф Менгеле, тада 32-годишњи истраживач генетике, 1943. године је распоређен у логор Аушвиц. Менгеле је видео прилику да себи набави људске заморце, који су под његовим надзором били подвргнути страшним третманима, без икакве етичке бриге.

Книгу Лидије Максимович „Девојчица која није знала да мрзи” написана је уз помоћ италијанског новинара Паола Родарија. Новинар је у мају 2021. године, видевши поглавара Римокатоличке цркве папу Фрању како љуби тетовиран број Лидије Максимович, одлучио да је контактира и помогне јој да напише књигу.

Књига је на италијанском изашла у јануару 2022, затим је преведена на пољски, шпански, енглески, португалски и француски. Менгеле је умро у бекству у Бразилу 1979. године, и није одговарао за своје злочине. Лидија Максимович је испричала да је опростила „анђелу смрти” како су звали Менгелеа и да је изабрала да не гаји ни мржњу и освету.

На питање како је задржала сећања на Аушвиц пошто је била мала, она је одговорила да има „бљескове” сећања. Рекла је се сећа да је имала онај инстинкт детета да се сакрије испод кревета да је Менгеле не би видео.

Лидија Максимович је рекла да је уз помоћ историчара сазнала шта је Менгеле радио њој и осталој деци.

„Узимали су нам крв. Тестирали су на нама неке вакцине, а у очи су нам убризгавали неке течности да би нам биле плаве боје”, рекла је она.

У књизи она објашњава да се не сећа црта лица чувеног нацисте, већ његових „добро изгланцалих чизама” и „његовог језиво хладног погледа”.

„Имам осећај да су људи прилично равнодушни према ономе што се догодило. Докле год будем имала добро здравље и снагу, желим да сведочим и причам о томе да се не би гајила равнодушност”, рекла је она.

Старица је изазвала изненађење јер дошла на предавање са плишаном лутком Микија Мауса у наручју. Објаснила је да је лутку купила у париском Дизниленду, да би удовољила детету које гаји у себи.