Добро је редовно читати „Политику”

Вреди бити редован читалац „Политике”, најстаријег дневног листа на нашем простору, јер другачије не бих имао задовољство да добијем одговор на своје питање постављено пре више од четири године. Наиме, средином 2018. објављен је у рубрици Међу нама мој прилог под називом „Нестали Срби других закона”, у којем сам се осврнуо на објављивање монографија на страним језицима у којима су садржани бисери српске усмене баштине Вука Караџића. На представљању тих монографија, министар културе је поменуо и „тадашње Србе сва три закона”. У прилогу сам поставио питање да ли се можда располаже подацима о томе колико је, изражено у процентима, средином 19. века било Срба сваког од три закона.

Одговор сам добио ове године, и то захваљујући листу „Политика”. Средином јануара почео је у овом листу да излази фељтон „Велика Србија – Југославија – масони”. У трећем наставку тог фељтона, у којем се разматра да ли је Вук Караџић био масон, моју пажњу је привукао Вуков текст „Срби сви и свуда”, написан 1836. а штампан тек 1849. у Бечу, као део књиге: „Ковчежић за историју, језик и обичаји Срба сва три закона”. Пошто је указао на крајеве и области у којима живе Срби, Вук је навео да у њима има пет милиона становника који говоре једним језиком – српским, али се разликују по вери. За Вука су постојали Срби православне, католичке и мухамеданске вере, тј. грчког, римског и турског закона.

Подела пет милиона особа које говоре једним језиком, то јест пет милиона Срба, по верској припадности, по Вуку, је следећа: три милиона су били грчког закона (православне вере). Од тог броја, милион је живео у тадашњој Србији с Метохијом, милион у аустријским државама (Банат, Бачка, Срем, Славонија, Хрватска, Далмација, Бока), а милион у Босни, Херцеговини, Зети и Црној Гори. Турског закона било је 1,3 милиона Срба (мухамеданске вере) и они су живели у Босни, Херцеговини, Зети. А 0,7 милиона били су римског закона (католичке вере) и живели су у аустријским државама, Босни, Херцеговини и нахији барској.

На основу ових података могу се срачунати и проценти из мог питања: од пет милиона Срба, колико је Вук проценио да их је било у његово време, 60 одсто је било грчког закона, 26 одсто турског закона, а 14 одсто римског закона.

Ваља уочити да се то стање, од пре отприлике 170 година, битно разликује од данашњег, када се истиче да су сви Срби једног закона. Исто тако, на основу наведеног записа који је оставио Вук, може се закључити да је у оно време на територији ондашње Србије с Метохијом живело само 20 одсто укупног броја Срба, односно 33,3 одсто од тадашњег броја Срба грчког закона.

Остаје ми на крају да пожелим да „Политика” настави да буде озбиљан лист и да даје смислен допринос отворености јавног простора код нас.

Александар Блажек,
Београд