Живот у браку је добар за здравље

Људи који су у срећном браку живе у просеку четири до осам година дуже од неожењених и ређе оболевају од високог крвног притиска и других кардиоваскуларних болести. Мање подлежу болестима јер имају јачи имунoсистем, а с обзиром на то да су емотивно стабилнији, отпорнији су на депресију, стрес и анксиозност. Статистика сведочи да је за 40 одсто већа вероватноћа да самци премину од срчаног удара него људи у браку, као и да нежење имају два пута већу шансу да погину у саобраћајној несрећи него ожењени људи. Ово су само неки од одговора на питање због чега је боље носити бурму него бити без ње и зашто се овогодишња Недеља брака, која почиње данас и симболично се завршава на Светог Трифуна или некима значајнији Дан заљубљених 14. фебруара, обележава под слоганом „Зашто брак”.

– Иако је све мање озваничених бракова свуда на планети, сва социопсихолошка истраживања говоре у прилог тези да заједнички живот има многе предности, како по појединца, тако и за породицу и нацију. За већину особа брак је синоним за сигурност – емотивну, животну и финансијску. Међу супружницима који се воле постоји много већи ниво посвећености који ванбрачни парови немају. Они свакодневно деле своје мисли, осећања и проблеме и представљају ослонац једно другоме у тешким периодима и животним кризама и знају да је живот истовремено исувише леп и исувише тежак да бисмо га живели сами. Најбоља превенција насиља и социјалне патологије јесте добра и здрава породица и то је једна од очигледних предности брака по друштво у целини. Занимљиво је да бројна истраживања говоре и у прилог тези да је брак добар и за нацију. Проучавајући 80 култура које су нестале са позорнице човечанства, научници из Оксфорда дошли су до закључка да је брак кључни фактор за опстанак, односно нестанак нације – потребне су само три генерације које не верују у брак да нација престане да постоји – истиче Небојша Савић, породични терапеут и оснивач удружења „Брак и породица”, које већ седму годину заредом организује Недељу брака – по узору на Међународну недељу брака, која се више од две деценије прославља у великом броју земаља и симболично завршава 14. фебруара, на Дан заљубљених.

Извесно је да је пандемија вируса корона, са којом живимо три године, довела до промена у брачном животу нације. У првој години пандемије у Србији је склопљено чак 10.000 бракова мање него у 2019. години, а многи парови одложили су родитељство или проширење породице због неизвесне економске ситуације, изазване пандемијом вируса корона. Велики број партнера је увођење ванредног стања доживео и као могућност да коначно више времена проведу са својом децом и неке породице су заиста имале нови „медени месец”. Међутим, у другима је због новонастале ситуације долазило до свађа и сукоба – нарочито у онима у којима су родитељи радили од куће, а деца пратила онлајн наставу и нису смела да излазе напоље, играју се са вршњацима или обилазе бабе и деде. Иако је током 2021. године склопљено скоро 9.000 бракова више него у првој коронарној години, матичари ипак нису имали толико посла као у годинама које су претходили планетарној здравственој кризи, а стручњаци Републичког завода за статистику даће нам почетком јула одговор на питање колико је младенаца стало на луди камен у претходној години.

– Упркос свим изазовима који стоје пред супружницима, ми смо друштво које високо вреднује брак и породицу. Због тога наше удружење већ годинама обележава недељу брака, а ове године планиране су бројне активности у Београду, Суботици, Сремској Митровици, Руми, Лесковцу и Врању, о којима се наши суграђани могу информисати на веб-сајту нашег удружења – закључује Небојша Савић.