Више инвестирано у гараже него у пољопривредно земљиште

Интересовање за куповину пољопривредног земљишта у Србији и даље је велико. Ипак, укупна сума која је плаћена за власништво над ораницама, у последњем кварталу 2022. је у паду у поређењу са подацима из последње три године. Током четвртог квартала 2022. у Србији је регистровано укупно 48.416 уговора о купопродаји, од чега је било 17.566 уговора о купопродаји земљишта.

Према најновијем извештају Републичког геодетског завода, после станова у овом периоду највише је прометовано грађевинско земљиште (17 одсто), затим следе пољопривредно земљиште (14) и куће (13). У укупној суми новца на тржишту учешће пољопривредног земљишта било је 58,3 милиона евра или око три одсто. Интересантно је да је у Србији, у последња три месеца прошле године, више новца утрошено за куповину гаражних места (67,3 милиона евра) него за стицање власништва над пољопривредним земљиштем. Према овом извештају, укупна сума издвојена за куповину ораница нешто је мања и у поређењу с истим периодом 2020. и 2021. када је за куповину пољопривредног земљишта издвојено 66,7, односно 65,1 милион евра. Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на општини Стара Пазова (Стари Бановци) по цени од 18 евра по квадратном метру, за парцелу површине 2,6 хектара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у овом периоду прометовано је у Новом Бечеју по цени од 605.000 евра за 50,2 хектара.

Тако се наставља вишегодишњи тренд поскупљења парцела за пољопривредну производњу које су у годинама иза нас, у појединим деловима Војводине достигле цену као у Шпанији и Италији. Ако се упореде износи просечних цена пољопривредног земљишта, од 2019. године, забележен је раст у готово свим окрузима у Војводини, али и осталим деловима Србије као и у Београдском региону. И даље постоји велика разлика у ценама хектара у Срему, Банату и Бачкој у односу на југ, исток и југоисток земље. Међутим, у новосадској агенцији „Солис некретнине”, која се бави и посредовањем у промету пољопривредног земљишта, наводе да је ситуација у овом сегменту тржишта доста специфична.

– Оно што видимо је слаба понуда, нико не продаје. Купаца има доста, а продаваца мало. Продавало се и још се продаје нешто што се врати реституцијом а иначе се власници тешко одлучују да продају земљиште – наглашава Ненад Лазић, из агенције „Солис некретнине”. Упитан због чега је то тако, наш саговорник одговара да људи не желе да продају земљиште јер им оно служи за пољопривредну производњу или доноси приходе од давања у закуп. Напомиње да је ситуација на тржишту променљива и да је тешко изводити закључке шта би могло да се догоди у наредном периоду када је реч о ценама пољопривредног земљишта.