Više investirano u garaže nego u poljoprivredno zemljište

Interesovanje za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje je veliko. Ipak, ukupna suma koja je plaćena za vlasništvo nad oranicama, u poslednjem kvartalu 2022. je u padu u poređenju sa podacima iz poslednje tri godine. Tokom četvrtog kvartala 2022. u Srbiji je registrovano ukupno 48.416 ugovora o kupoprodaji, od čega je bilo 17.566 ugovora o kupoprodaji zemljišta.

Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, posle stanova u ovom periodu najviše je prometovano građevinsko zemljište (17 odsto), zatim slede poljoprivredno zemljište (14) i kuće (13). U ukupnoj sumi novca na tržištu učešće poljoprivrednog zemljišta bilo je 58,3 miliona evra ili oko tri odsto. Interesantno je da je u Srbiji, u poslednja tri meseca prošle godine, više novca utrošeno za kupovinu garažnih mesta (67,3 miliona evra) nego za sticanje vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem. Prema ovom izveštaju, ukupna suma izdvojena za kupovinu oranica nešto je manja i u poređenju s istim periodom 2020. i 2021. kada je za kupovinu poljoprivrednog zemljišta izdvojeno 66,7, odnosno 65,1 milion evra. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na opštini Stara Pazova (Stari Banovci) po ceni od 18 evra po kvadratnom metru, za parcelu površine 2,6 hektara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u ovom periodu prometovano je u Novom Bečeju po ceni od 605.000 evra za 50,2 hektara.

Tako se nastavlja višegodišnji trend poskupljenja parcela za poljoprivrednu proizvodnju koje su u godinama iza nas, u pojedinim delovima Vojvodine dostigle cenu kao u Španiji i Italiji. Ako se uporede iznosi prosečnih cena poljoprivrednog zemljišta, od 2019. godine, zabeležen je rast u gotovo svim okruzima u Vojvodini, ali i ostalim delovima Srbije kao i u Beogradskom regionu. I dalje postoji velika razlika u cenama hektara u Sremu, Banatu i Bačkoj u odnosu na jug, istok i jugoistok zemlje. Međutim, u novosadskoj agenciji „Solis nekretnine”, koja se bavi i posredovanjem u prometu poljoprivrednog zemljišta, navode da je situacija u ovom segmentu tržišta dosta specifična.

– Ono što vidimo je slaba ponuda, niko ne prodaje. Kupaca ima dosta, a prodavaca malo. Prodavalo se i još se prodaje nešto što se vrati restitucijom a inače se vlasnici teško odlučuju da prodaju zemljište – naglašava Nenad Lazić, iz agencije „Solis nekretnine”. Upitan zbog čega je to tako, naš sagovornik odgovara da ljudi ne žele da prodaju zemljište jer im ono služi za poljoprivrednu proizvodnju ili donosi prihode od davanja u zakup. Napominje da je situacija na tržištu promenljiva i da je teško izvoditi zaključke šta bi moglo da se dogodi u narednom periodu kada je reč o cenama poljoprivrednog zemljišta.