У свету расте страх и од могуће пандемије птичјег грипа

Иако још није прошла опасност од вируса корона, стручњаци упозоравају да постоји могућност појаве нове пандемије, и то птичјег грипа. Посебно се страхује од мутираног соја Х5Н1.

Између осталих земаља, Словачка је пријавила присуство високо патогеног вируса птичјег грипа Х5Н1 на фарми у западном делу земље, саопштила је Светска здравствена организација за здравље животиња. Избијање вируса на фарми у близини града Галанте довело је до смрти 1.530 примерака живине у јату од 5.665 примерака. Рекордан број пилића, ћурки и друге живине угинуо је у избијању те изузетно заразне болести у Европи прошле године, а вирус се шири у САД, Јужној Америци, Африци и Азији.

Колико ова болест може да буде опасна за људе?

Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, каже за „Политику” да је историјски гледано грип болест птица, пре свега дивљих врста барских птица, са којих се преноси на домаће птице пловуше, као што су патке и гуске, па на осталу живину. За продор вируса у ћелију потребно је да структуре на вирусном омотачу, као кључ, „пасују” брави, такозваним рецепторима на површини ћелије домаћина. Када доспеју до ћурке, кокоши или лабуда, птичји сојеви вируса грипа лако проналазе ћелијске рецепторе и изазивају инфекцију.

– С друге стране, „хумани” сојеви вируса грипа прилагођени су заражавању људи, у шта се уверавамо сваке сезоне, јер ћелије човека, посебно његових дисајних путева, садрже одговарајуће рецепторе за те вирусе. Директан пренос птичјег вируса на човека или човечјег на птице није искључен, али се ретко дешава и најчешће се завршава на том инциденту, без даљег преношења заразе међу новим домаћинима. Ситуацију компликује постојање свиња као „универзалних прималаца”. Оне могу да се заразе и птичјим и човечјим сојевима вируса грипа. Када се два различита вируса истовремено нађу у организму свиње, дешава се да они измене свој генетски материјал и да настане мали Франкенштајн, способан да се преноси и међу птицама и међу људима. До таквих ситуација долази најчешће на Далеком истоку, у Кини и југоисточној Азији, где у скученим условима, у кући и не много већој окућници у блиском контакту обитавају људи, свиње и перад – каже др Радовановић и напомиње да геном вируса грипа садржи осам сегмената, па се при истовременој инфекцији свиње са човечјим и птичјим вирусом грипа измењају не само поједини гени већ и читави сегменти. Отуда сви вируси грипа са којима се суочавамо, почев од „азијског” и „хонконшког” пре више деценија до „свињског” 2009. године, садрже сегменте птичјег, свињског и човечјег порекла.

– Много је варијанти вируса грипа које тренутно круже међу птицама. За подтип Х5Н1 типа А први пут се показало 1997. године да се директно са птица, без свиња или других животиња као посредника, може пренети на човека. У тој епидемији у Хонгконгу умрло је шесторо од 18 оболелих људи. Током наредних година више пута се јављао међу људима, а свака таква, срећом ограничена, епидемија била је праћена масовним клањем многих милиона грла живине. Управо тако радикалним, до тада незабележеним поступком по размерама жртвоване живине, заустављано је даље преношење болести. Ако се ослонимо на пријављивање заразних болести, мање од половине људи преживи оболевање изазвано подтипом Х5Н1 – истиче др Радовановић.

Мада се мање помиње, потенцијално највероватнији изазивач будуће пандемије грипа је подтип Х7Н9 типа А. Откривен је у људској популацији у Кини 2013. године. Само у једној од више епидемија, током сезоне 2016/17, зараза је установљена код 766 особа. До сада је умирало двоје од петоро болесника са грипом изазваним овим подтипом.

– Гро оболелих заразило се од птица, али је било случајева преноса болести са човека на човека. Срећом, вирус се није даље преносио на ближње, дакле није било, како се стручно каже, „одрживе интерхумане трансмисије”. Али, то може да буде само питање времена – сматра наш саговорник.

Недавно је објављено да мутантни сој Х5Н1 не само да инфицира куне на фарми крзна у Шпанији већ се и највероватније шири међу њима, без преседана међу сисарима. Што је још горе, горњи респираторни тракт куне је изузетно погодан да делује као канал за људе. Најбоља одбрана од новог смртоносног патогена је агресивно сузбијање раних инфекција, што прво захтева њихово брзо откривање.

Стручњаци сматрају да САД и Светска здравствена организација имају мреже за надзор грипа, али да оне не функционишу довољно добро с обзиром на ниво претње. Да би се избегао најгори сценарио, брзо тестирање треба да буде широко доступно, посебно за раднике на фармама и људе који су у контакту са дивљим птицама или другим дивљим животињама. Неопходно је проширити и могућности тестирања на овај тип грипа, уколико потражња за тиме буде велика.

Четири типа вируса

Постоје четири типа вируса грипа. Најважнији је тип А јер доводи до епидемија и пандемија, вирус Б може да изазове епидемије, а остала два су безначајна. Х (хемаглутинин) и Н (неураминидаза) су беланчевине на површини вируса грипа типа А. Разликује се 18 Х и 11 Н антигена, што даје теоретску могућност за 198 различитих комбинација. У пракси се, међутим, зна да се ти антигени међусобно комбинују на много мање начина. Са два изузетка, нађена међу слепим мишевима – Х17Н10 и Х18Н11 – сви ти вируси изоловани су из дивљих барских птица, као природних резервоара, а само неки од њих налажени су и међу људима или другим сисарима.