U svetu raste strah i od moguće pandemije ptičjeg gripa

Iako još nije prošla opasnost od virusa korona, stručnjaci upozoravaju da postoji mogućnost pojave nove pandemije, i to ptičjeg gripa. Posebno se strahuje od mutiranog soja H5N1.

Između ostalih zemalja, Slovačka je prijavila prisustvo visoko patogenog virusa ptičjeg gripa H5N1 na farmi u zapadnom delu zemlje, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija za zdravlje životinja. Izbijanje virusa na farmi u blizini grada Galante dovelo je do smrti 1.530 primeraka živine u jatu od 5.665 primeraka. Rekordan broj pilića, ćurki i druge živine uginuo je u izbijanju te izuzetno zarazne bolesti u Evropi prošle godine, a virus se širi u SAD, Južnoj Americi, Africi i Aziji.

Koliko ova bolest može da bude opasna za ljude?

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za „Politiku” da je istorijski gledano grip bolest ptica, pre svega divljih vrsta barskih ptica, sa kojih se prenosi na domaće ptice plovuše, kao što su patke i guske, pa na ostalu živinu. Za prodor virusa u ćeliju potrebno je da strukture na virusnom omotaču, kao ključ, „pasuju” bravi, takozvanim receptorima na površini ćelije domaćina. Kada dospeju do ćurke, kokoši ili labuda, ptičji sojevi virusa gripa lako pronalaze ćelijske receptore i izazivaju infekciju.

– S druge strane, „humani” sojevi virusa gripa prilagođeni su zaražavanju ljudi, u šta se uveravamo svake sezone, jer ćelije čoveka, posebno njegovih disajnih puteva, sadrže odgovarajuće receptore za te viruse. Direktan prenos ptičjeg virusa na čoveka ili čovečjeg na ptice nije isključen, ali se retko dešava i najčešće se završava na tom incidentu, bez daljeg prenošenja zaraze među novim domaćinima. Situaciju komplikuje postojanje svinja kao „univerzalnih primalaca”. One mogu da se zaraze i ptičjim i čovečjim sojevima virusa gripa. Kada se dva različita virusa istovremeno nađu u organizmu svinje, dešava se da oni izmene svoj genetski materijal i da nastane mali Frankenštajn, sposoban da se prenosi i među pticama i među ljudima. Do takvih situacija dolazi najčešće na Dalekom istoku, u Kini i jugoistočnoj Aziji, gde u skučenim uslovima, u kući i ne mnogo većoj okućnici u bliskom kontaktu obitavaju ljudi, svinje i perad – kaže dr Radovanović i napominje da genom virusa gripa sadrži osam segmenata, pa se pri istovremenoj infekciji svinje sa čovečjim i ptičjim virusom gripa izmenjaju ne samo pojedini geni već i čitavi segmenti. Otuda svi virusi gripa sa kojima se suočavamo, počev od „azijskog” i „honkonškog” pre više decenija do „svinjskog” 2009. godine, sadrže segmente ptičjeg, svinjskog i čovečjeg porekla.

– Mnogo je varijanti virusa gripa koje trenutno kruže među pticama. Za podtip H5N1 tipa A prvi put se pokazalo 1997. godine da se direktno sa ptica, bez svinja ili drugih životinja kao posrednika, može preneti na čoveka. U toj epidemiji u Hongkongu umrlo je šestoro od 18 obolelih ljudi. Tokom narednih godina više puta se javljao među ljudima, a svaka takva, srećom ograničena, epidemija bila je praćena masovnim klanjem mnogih miliona grla živine. Upravo tako radikalnim, do tada nezabeleženim postupkom po razmerama žrtvovane živine, zaustavljano je dalje prenošenje bolesti. Ako se oslonimo na prijavljivanje zaraznih bolesti, manje od polovine ljudi preživi obolevanje izazvano podtipom H5N1 – ističe dr Radovanović.

Mada se manje pominje, potencijalno najverovatniji izazivač buduće pandemije gripa je podtip H7N9 tipa A. Otkriven je u ljudskoj populaciji u Kini 2013. godine. Samo u jednoj od više epidemija, tokom sezone 2016/17, zaraza je ustanovljena kod 766 osoba. Do sada je umiralo dvoje od petoro bolesnika sa gripom izazvanim ovim podtipom.

– Gro obolelih zarazilo se od ptica, ali je bilo slučajeva prenosa bolesti sa čoveka na čoveka. Srećom, virus se nije dalje prenosio na bližnje, dakle nije bilo, kako se stručno kaže, „održive interhumane transmisije”. Ali, to može da bude samo pitanje vremena – smatra naš sagovornik.

Nedavno je objavljeno da mutantni soj H5N1 ne samo da inficira kune na farmi krzna u Španiji već se i najverovatnije širi među njima, bez presedana među sisarima. Što je još gore, gornji respiratorni trakt kune je izuzetno pogodan da deluje kao kanal za ljude. Najbolja odbrana od novog smrtonosnog patogena je agresivno suzbijanje ranih infekcija, što prvo zahteva njihovo brzo otkrivanje.

Stručnjaci smatraju da SAD i Svetska zdravstvena organizacija imaju mreže za nadzor gripa, ali da one ne funkcionišu dovoljno dobro s obzirom na nivo pretnje. Da bi se izbegao najgori scenario, brzo testiranje treba da bude široko dostupno, posebno za radnike na farmama i ljude koji su u kontaktu sa divljim pticama ili drugim divljim životinjama. Neophodno je proširiti i mogućnosti testiranja na ovaj tip gripa, ukoliko potražnja za time bude velika.

Četiri tipa virusa

Postoje četiri tipa virusa gripa. Najvažniji je tip A jer dovodi do epidemija i pandemija, virus B može da izazove epidemije, a ostala dva su beznačajna. H (hemaglutinin) i N (neuraminidaza) su belančevine na površini virusa gripa tipa A. Razlikuje se 18 H i 11 N antigena, što daje teoretsku mogućnost za 198 različitih kombinacija. U praksi se, međutim, zna da se ti antigeni međusobno kombinuju na mnogo manje načina. Sa dva izuzetka, nađena među slepim miševima – H17N10 i H18N11 – svi ti virusi izolovani su iz divljih barskih ptica, kao prirodnih rezervoara, a samo neki od njih nalaženi su i među ljudima ili drugim sisarima.