Колико заправо сателита кружи око Јупитера

Астрономи су уочили 12 додатних месеца који круже око Јупитера, чиме је њихов укупан број потврђен на 92. До открића је пажљивим мониторингом дошао астроном са Института Карнеги Скот Шепард са својим тимом научника.

Користили су Субару телескоп на Хавајима у септембру 2021. и која се налази на телескопу Бланко у Интерамеричкој опсерваторији у Чилеу у августу 2022.

„Случајно смо уочили нове месеце око Јупитера, док је наше главно истраживање било усмерено ка тражењу небеских објеката у простору иза Плутона”, рекао је Шепард.

Накнадна проматрања и анализе за 12 нових месеца трајала су око годину дана како би се добила коначна потврда, а тим је користио Магеланов телескоп у Чилеу да обави тај посао.

Ниједан од месеца још нема име, пошто је њихово откриће управо објављено, али и то се очекује у наредним месецима.

„Центар за мале планете” прати положаје малих планета, комета и свемирских стена. Под окриљем Међународне астрономске уније, организација је одговорна за идентификацију, означавање и орбиталне податке за такве небеске објекте.

„Међународна астрономска унија дозвољава именовање сваког месеца већег од 2,4 километра, од чега је половина ових нових открића већа од тога, тако да ће добити имена”, рекао је Шепард.

Потрага за младим месецима

Пошто је Јупитер светла планета, астрономи су морали да се позабаве проблемом одсјаја и расејане светлости који утичу на простор у коме могу постојати месеци. Савремена технологија олакшала је детаљније посматрање Јупитера и области око њега.

Шепард и његов тим су у процесу праћења још једног броја сателита око Јупитера, али им је потребно више података да потврде и објаве своја открића.

Проналажење додатних месеци око Јупитера и одређивање њихових орбита могло би помоћи у идентификацији циљева за будуће свемирске мисије, међу којима је програм Насе и Европске свемирске агенције обиласка ове планете - планиран за 2024. годину.

„Надамо се да ће бар један од нових месеца бити у близини путање летелице у оквиру те мисије, како би могао да направи слике изблиза. Месеци су важни за разумевање много тога из материје која нас занима, јер су они последњи остаци гупе објеката који су се формирали у региону џиновске планете док се остатак материјала инкорпорирао у планете”, објаснио је Шепард.

Шепард и његов тим верују да су ови месеци остаци најмање седам већих, који су се распали када су се сударили са другим месецима, астероидима или кометама. Њихово распадање довело је до стварања стотина мањих месеци, рекли су истраживачи.

Месеци су иначе остаци онога што је „рођено” у диску гаса и прашине око Јупитера након што се планета формирала, а затим ухватила и повукла већину материјала у орбиту. Ови градивни блокови планета могу бити својеврстан „поглед кроз прозор” у ране године Сунчевог система.

Шепардов тим такође прати сателите око Сатурна, али њих је теже лоцирати јер је планета са фамозним прстеном удаљенија од Земље.

„Верујемо да и Уран и Нептун такође имају велики број малих сателита, али те планете су још удаљеније, па их је још теже открити”, каже Шепард, преноси РТС.