Нова документа

У Атељеу 212 све је спремно за почетак нове позоришне сезоне. Уметнички ансамбл већ се окупља, а популарни бифе и поред паузе и летњих жега није престајао да ради. Служени су освежавају напици, али и покоја „љута” за оне који, како нам рекоше, и врела јутра започињу жестоко.

То је део атмосфере коју смо протеклих дана затицали у Атељеу 212. Шта ће обележити нову позоришну сезону која почиње 1. октобра открио нам је Светозар Цветковић, управник Атељеа 212, непосредно пре пута у Монтреал где ће присуствовати светској премијери филма „Турнеја”. Светозар Цветковић је дуго на челу Атељеа 212, у априлу 2009. године истиче му трећи мандат, односно дванаеста година управничког рада.

За разлику од прошлогодишњег поднаслова сезоне Атељеа 212 „Мед и млеко”, нову ће пратити слоган „Нова документа” јер, наглашава Цветковић, живимо у времену нових докумената. То не значи само открити документа која су нама до сада била недоступна, већ ћемо добити нове пасоше, личне карте, таблице... 

– Пробе представе „Шума блиста” аутора Милене Марковић коју ће режирати Томи Јанежич почињу у четвртак, 4. септембра. Следећи комад који ће бити постављен на Великој сцени Атељеа 212 јесте текст Јасмине Резе „Бог масакра” у режији Алисе Стојановић. Ту је и последњи текст Тене Штивичић чија праизведба је била у Великој Британији. Зове се „Свици”, у Хрватској се игра под насловом „Кријеснице”, каже Цветковић

Као што смо протеклу сезону, додаје наш саговорник, завршили гостовањем представе „Одумирање” у Визбадену, ова сезона почиње, такође, гостовањем исте представе Душана Спасојевића у режији Егона Савина на фестивалу у Плзену. Следи гостовање са комадом „Путујуће позориште Шопаловић” у Скопљу. У плану је и учествовањена МЕСС-у, као и у Загребу.

Сцена Театра у подруму Атељеа 212 прошле године понудила је својој публици нове ауторе. И ове године, сазнајемо од Цветковића, Управном одбору биће предложени нови наслови и нова имена.

Светозара Цветковића питали смо који је заједнички именитељ представа које ће се наћи на репертоару Атељеа 212 у новој сезони?

– Данас је тешко бити пошто-пото нов у нечему. Ово позориште је стартовало пре педесет и две година као позориште које је словило за авангардно и које је желело да сруши све дотадашње устаљене моделе репертоарског позоришта, па је врло брзо и само постало репертоарско позориште. Данас је немогуће у репертоарском позоришту направити репертоар који ће бити алтернативан; односно могуће би га било направити али би тај алтернативни репертоар почео да ради против тог позоришта. Не могу да кажем да се моја екипа и ја трудимо да правимо компромисни репертоар, али настојимо да у току године имамо два наслова која битно искачу од нечега што би могао да буде класичан репертоар репертоарског позоришта. То су, рецимо, били „Шопаловићи”, без обзира што је то репертоарско име, али је представа потпуно другачија од онога што би могло да се претпостави као класично репертоарско позориште. Протеклу сезону смо завршили са комадом Дее Лоер „Невиност” који је, опет, екстреман.

Цветковић објашњава и да, са друге стране, „морамо да правимо баланс у смислу контакта са широм публиком која би волела да дође у позориште, да у њему нађе неку врсту олакшања и забаве.”

– Без обзира на могућност разбибриге, задовољстваили олакшања ово позориште се трудило да оствари уметничку амбицију и у таквим делима као што су комедија, водвиљ, или нешто што има и музичке делове. Трудили смо се да то остане на неком доследном уметничком нивоу, који ово позориште заслужује, и мислим да смо у већини случајева успели. Кажем у већини, јер је било неколико исклизнућа – неможете у уметности, посебно у позоришној увек да гарантујетеквалитет.Ни сам нисам увек задовољан свим представама, a богаминије нипублика. Често се моје задовољство не поклапа са задовољством публике, али мислим да тајрељеф представа које се играју овде и спремају, твори профил позоришта какво је потребно у Београду, у Светогорској улици, који може да брани Атеље 212, подвлачи Цветковић.

Нова сезона у Атељеу 212 понудиће, сасвим је сигурно, својој публици нове наслове, уметничке креације, позитивну енергију. А да ли ће у новим поделама бити места и за глумце који већ дуже време не играју?

– У овом позоришту се тај број оних који годинама не играју своди на неколико имена. Мислим да не би требало ниједна уметничка институција, а посебно позоришна да у том уметничком делу буде социјална институција. Инсистирао сам у разговорима са редитељима са којима радимо да буду упослени сви глумци, али у овом позоришту раде редитељи који за своје поделе захтевају максимум, и самим тим морамо да им отворимо врата широко. Са друге стране, а то је традиција дуга педесет година, ово позориште је отворено за све глумце који нису код нас усталном радном односу, а који су могли овде да дођу и раде и да се осећају као део тима.Истина је да постоји известан број глумаца, који опет није велики, који мање играју у овом позоришту али који овде имају своје залеђе, а више играју у неким телевизијским серијама, другим позориштима,или имају пак неко своје пројекте, каже на крају разговора Светозар Цветковић.