Пуна оптимизма до последњег тренутка

Доајен српског глумишта Бранка Веселиновић преминула је у 105. години у Београду. Драмска уметница особеног дара која је од септембра 2022. године, после смрти америчке глумице Марше Хант, постала најстарија глумица на свету, рођена је 16. септембра 1918. године у Старом Бечеју као шесто дете Јованке и Александра Ћосића. Током дуге и плодне каријере глумила је у више од 100 представа у позоришту и више од 50 телевизијских серија и филмова.

Бранка Веселиновић је студирала Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. На студијама се задржала свега две године јер је таленат учинио своје. Већ тада је била зрела глумица, посебно за хумор и сатиру. Са само 19 година отишла је на праксу у Народно позориште Дунавске бановине, како се тада звало Српско народно позориште у Новом Саду, и остварила се као глумица играјући у представи „Карлова тетка”. У Српској Атини играла је до 1940. године, када је прешла у Београд. Веома млада удала се за будућег инжењера шумарства Андоновића, по чијем презимену су је памтили времешни Београђани. Као амерички држављанин, вратио се у Америку, а она остала у Београду да живи свој глумачки сан.

У Народном позоришту у Београду Бранка Веселиновић наступала је од 1944. до 1947. године, а у Југословенском драмском позоришту од 1947. до 1978, где је одиграла више од 40 улога. Била је део екипе, прве представе ЈДП-а „Краљ Бетајнове”, која је премијерно изведена 3. априла 1948. године, на шта је била посебно поносна. Одлично је говорила руски, мађарски, енглески и немачки, а учила је и чешки. Путовала је, како је говорила, по свету без икаквих брига, упознавала људе свих вера и животних оријентација, па и на највишем нивоу.

Наступала је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи „Мајка храброст и њена деца”. Сусрете с Јосипом Брозом Титом је посебно памтила.

– Била сам чест Титов гост. Посебно када су организовани сусрети с више учесника из разних земаља. Једном приликом, на питање једног човека: „Шта ће ту Бранка?”, Тито је рекао: „Зато што је увек ведра и забавна, а посебно зато што зна стране језике.” Тај човек, чије име нећу да поменем, јер није жив, после тога ми се више пута извинио – причала је за „Политику”, лист који је од раног детињства био део њене свакодневице.

– „Политика” је био лист мојих родитеља. А кроз живот ме, од када знам за себе, воде само „Политика” и оптимизам – казивала је Бранка Веселиновић.

Супруга, Млађу Веселиновића (1915–2012), глумца и преводиоца широког образовања, упознала је у позоришту. Радили су заједно, а предлог за брак дала им је Мира Ступица, која им је била и венчана кума. Њих двоје, Млађа и Бранка, основали су фонд за помоћ деци, инвалидима, што је прерасло у општу помоћ деци свих узраста и свих здравствених стања. Иза Бранке Веселиновић остале су и бројне анегдоте.

– На путу за Југословенско драмско позориште, кад сам већ стигла у фоаје, зауставила ме нека жена, уз коју је био један мушкарац, и казала ми: „Извините што Вас заустављамо муж и ја, али морала сам да вам кажем да готово невероватно личите на покојну глумицу Бранку Веселиновић.” Ја сам јој мирно казала: „Па, ја сам Бранка Веселиновић. Нисам још умрла!” Потом је њен супруг покушао да се извини – препричавала је овај догађај Бранка Веселиновић, која је са супругом Млађом обилазила свет, а чега се често присећала:

– Најчешће смо, ту и тамо, сретали наше људе који су знали мене. Међутим, кад смо једном приликом били у Токију, на неком скверу смо стали, не знајући где да кренемо. И тада је Млађа казао: „Е, ако те овде неко познаје, ја ти купујем шта год хоћеш.” И неколико тренутака касније иза угла је изашла група наших туриста који су углас казали: „На добром смо путу. Ту је и Бранка Веселиновић!”

Лаким вежбама и сталним читањем одржавала је виталност и добри дух. Нема књиге, тврдила је, коју није прочитала.

– Врло је значајно и дружење с младима, стални покрети, здрав дух, лепе мисли... Вежбам од раног јутра. И у кревету и поред кревета. Будим све делове тела... Веома је важно и не употребљавати тешке речи јер оне више шкоде ономе ко их изговара, него ономе коме су упућене. Потребно је године испунити животом, а не живот годинама. На виталности ми завиде и они неколико деценија млађи. Мој живот је, позоришно речено, сплет свих жанрова сем трагедије – говорила је за „Политику” Бранка Веселиновић, добитница бројних еснафских признања: за улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици” добила је Стеријину награду 1964. године. Те године у жирији је, поред осталих, био Меша Селимовић. Била је почасни становник Београда, Новог Сада и Дечијег села. Иза ње су Кључеви Новог Сада, два Златна микрофона Радио Београда и звање доживотне почасне амбасадорке Уницефа, од 1980. године. Била је пријатељица с Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Миодрагом Петровићем Чкаљом, Мијом Алексићем… Волела је људе, сусрете, дружења и остала пуна оптимизма до последњег тренутка.

Бранка Веселиновић формирала је легат Бранке и Млађе Веселиновић 2018. године у Удружењу за културу, уметност и међународни сарадњу „Адлигат” у Београду. Вредну збирку сакупљала је деценијама

Сахрана у Алеји заслужних грађана

Глумица Бранка Веселиновић биће сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, саопштило је Југословенско драмско позориште (ЈДП), а пренео Танјуг.

Време комеморације и сахране биће накнадно саопштено, наведено је из н.

„Њен јединствен живот, њен хуманитарни рад и посвећеност позоришту и позоришној уметности заувек су обележили једну епоху и историју ЈДП-а”, поручила је директорка позоришта Тамара Вучковић Манојловић.