Puna optimizma do poslednjeg trenutka

Doajen srpskog glumišta Branka Veselinović preminula je u 105. godini u Beogradu. Dramska umetnica osobenog dara koja je od septembra 2022. godine, posle smrti američke glumice Marše Hant, postala najstarija glumica na svetu, rođena je 16. septembra 1918. godine u Starom Bečeju kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića. Tokom duge i plodne karijere glumila je u više od 100 predstava u pozorištu i više od 50 televizijskih serija i filmova.

Branka Veselinović je studirala Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. Na studijama se zadržala svega dve godine jer je talenat učinio svoje. Već tada je bila zrela glumica, posebno za humor i satiru. Sa samo 19 godina otišla je na praksu u Narodno pozorište Dunavske banovine, kako se tada zvalo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, i ostvarila se kao glumica igrajući u predstavi „Karlova tetka”. U Srpskoj Atini igrala je do 1940. godine, kada je prešla u Beograd. Veoma mlada udala se za budućeg inženjera šumarstva Andonovića, po čijem prezimenu su je pamtili vremešni Beograđani. Kao američki državljanin, vratio se u Ameriku, a ona ostala u Beogradu da živi svoj glumački san.

U Narodnom pozorištu u Beogradu Branka Veselinović nastupala je od 1944. do 1947. godine, a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od 1947. do 1978, gde je odigrala više od 40 uloga. Bila je deo ekipe, prve predstave JDP-a „Kralj Betajnove”, koja je premijerno izvedena 3. aprila 1948. godine, na šta je bila posebno ponosna. Odlično je govorila ruski, mađarski, engleski i nemački, a učila je i češki. Putovala je, kako je govorila, po svetu bez ikakvih briga, upoznavala ljude svih vera i životnih orijentacija, pa i na najvišem nivou.

Nastupala je na scenama svih beogradskih pozorišta, a u Americi je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u predstavi „Majka hrabrost i njena deca”. Susrete s Josipom Brozom Titom je posebno pamtila.

– Bila sam čest Titov gost. Posebno kada su organizovani susreti s više učesnika iz raznih zemalja. Jednom prilikom, na pitanje jednog čoveka: „Šta će tu Branka?”, Tito je rekao: „Zato što je uvek vedra i zabavna, a posebno zato što zna strane jezike.” Taj čovek, čije ime neću da pomenem, jer nije živ, posle toga mi se više puta izvinio – pričala je za „Politiku”, list koji je od ranog detinjstva bio deo njene svakodnevice.

– „Politika” je bio list mojih roditelja. A kroz život me, od kada znam za sebe, vode samo „Politika” i optimizam – kazivala je Branka Veselinović.

Supruga, Mlađu Veselinovića (1915–2012), glumca i prevodioca širokog obrazovanja, upoznala je u pozorištu. Radili su zajedno, a predlog za brak dala im je Mira Stupica, koja im je bila i venčana kuma. Njih dvoje, Mlađa i Branka, osnovali su fond za pomoć deci, invalidima, što je preraslo u opštu pomoć deci svih uzrasta i svih zdravstvenih stanja. Iza Branke Veselinović ostale su i brojne anegdote.

– Na putu za Jugoslovensko dramsko pozorište, kad sam već stigla u foaje, zaustavila me neka žena, uz koju je bio jedan muškarac, i kazala mi: „Izvinite što Vas zaustavljamo muž i ja, ali morala sam da vam kažem da gotovo neverovatno ličite na pokojnu glumicu Branku Veselinović.” Ja sam joj mirno kazala: „Pa, ja sam Branka Veselinović. Nisam još umrla!” Potom je njen suprug pokušao da se izvini – prepričavala je ovaj događaj Branka Veselinović, koja je sa suprugom Mlađom obilazila svet, a čega se često prisećala:

– Najčešće smo, tu i tamo, sretali naše ljude koji su znali mene. Međutim, kad smo jednom prilikom bili u Tokiju, na nekom skveru smo stali, ne znajući gde da krenemo. I tada je Mlađa kazao: „E, ako te ovde neko poznaje, ja ti kupujem šta god hoćeš.” I nekoliko trenutaka kasnije iza ugla je izašla grupa naših turista koji su uglas kazali: „Na dobrom smo putu. Tu je i Branka Veselinović!”

Lakim vežbama i stalnim čitanjem održavala je vitalnost i dobri duh. Nema knjige, tvrdila je, koju nije pročitala.

– Vrlo je značajno i druženje s mladima, stalni pokreti, zdrav duh, lepe misli... Vežbam od ranog jutra. I u krevetu i pored kreveta. Budim sve delove tela... Veoma je važno i ne upotrebljavati teške reči jer one više škode onome ko ih izgovara, nego onome kome su upućene. Potrebno je godine ispuniti životom, a ne život godinama. Na vitalnosti mi zavide i oni nekoliko decenija mlađi. Moj život je, pozorišno rečeno, splet svih žanrova sem tragedije – govorila je za „Politiku” Branka Veselinović, dobitnica brojnih esnafskih priznanja: za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici” dobila je Sterijinu nagradu 1964. godine. Te godine u žiriji je, pored ostalih, bio Meša Selimović. Bila je počasni stanovnik Beograda, Novog Sada i Dečijeg sela. Iza nje su Ključevi Novog Sada, dva Zlatna mikrofona Radio Beograda i zvanje doživotne počasne ambasadorke Unicefa, od 1980. godine. Bila je prijateljica s Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori, Miodragom Petrovićem Čkaljom, Mijom Aleksićem… Volela je ljude, susrete, druženja i ostala puna optimizma do poslednjeg trenutka.

Branka Veselinović formirala je legat Branke i Mlađe Veselinović 2018. godine u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodni saradnju „Adligat” u Beogradu. Vrednu zbirku sakupljala je decenijama

Sahrana u Aleji zaslužnih građana

Glumica Branka Veselinović biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP), a preneo Tanjug.

Vreme komemoracije i sahrane biće naknadno saopšteno, navedeno je iz n.

„Njen jedinstven život, njen humanitarni rad i posvećenost pozorištu i pozorišnoj umetnosti zauvek su obeležili jednu epohu i istoriju JDP-a”, poručila je direktorka pozorišta Tamara Vučković Manojlović.