Москви није стало до СТО

Руски премијер Владимир Путин изјавио је да Русија не види предност чланства у Светској трговинској организацији и да ће чак замрзнути и оно на шта се обавезала током приступних разговора. Ово је протумачено као знак да се Москва удаљује од Запада после рата у Грузији.

Путин је, према извештајима агенција, рекао и да ће се руска економија изложити опасности чланством у СТО и прихватањем њихових захтева, као и да су неки од њих противни интересима земље.

– Ми предлажемо наставак преговора без оквира за радну групу. Информисаћемо наше партнере да желимо да напустимо неке споразуме, који су тренутно у супротности са интересима Руске Федерације. Ми не осећамо нити видимо икакву предност чланства, уколико оне уопште постоје. А натоварили бисмо себи терет. Пољопривреда би била посебно погођена”, рекао је Путин.

Русија, која је десета светска економија, до сада је и највећа земља која је остала по страни СТО, а о чланству преговара још од 1995. године. Иначе, земље кандидати морају да постигну споразум са све 153 чланице, што у случају Русије значи и са Грузијом која је чланица СТО од 2001. године.

Раније је било говора о томе да договор може да буде постигнут до краја ове године, али Путинов први заменик Игор Сувалов је рекао да нема изгледа за чланство пре наредне године и сугерисао да политички разлози одлажу приступне разговоре, пренео је Интерфакс.

Аналитичари процењују да ће одлагање приступа Русије СТО бити прва реална последица рата у Јужној Осетији, као и да Путинова изјава намеће питања о економском програму, који је постављен приликом преношења председничке функције на Дмитрија Медведева, у мају ове године.

– То је још један разлог за инвеститоре да преиспитају владину посвећеност не само реформама, већ и целом економском програму који је постављен као део политичких промена – рекао је Крис Вифер, главни стратег у „Уралсиб” посредницима у Москви. „Инвеститорима је, после последњих догађаја, главна брига да ли овај програм може бити значајно измењен и да се мање значаја даје диверзификацији и отварању.”

Амерички председник Џорџ Буш већ је изјавио да рат са Грузијом штети руским напорима да постане члан модерних економских и безбедносних институција, а његов секретар за трговину Карлос Гутијерес сугерисао је да је приступ Русије СТО ризичан.

Овакви иступи америчких званичника у актуелној кавкаској кризи доживљавају се као политички притисак, с обзиром на то да су САД, Канада и земље западне Европе оснивачи Светске трговинске организације, а да су све нове чланице морале, практично, да добију њихову дозволу за чланство. Русија није једина велика земља с подужим стажом преговора за чланство у СТО. Кина је, на пример, преговарала осам година, а чланица је постала 2001. године.

Продекан Факултета за економију, финансије и администрацију Снежана Поповчић-Аврић каже да није ништа необично да у случају великих земаља преговори трају дуго, наводећи пример Кине.

– За Русију је важно да постане члан СТО, као уосталом и за друге земље, јер чланство доноси несумњиве предности. О томе сведочи чињеница да су у Светској трговинској организацији 153 земље. Претпостављам да ће се у догледно време превазићи политичке препреке за руско чланство, јер је то и у њиховом интересу, али и страног капитала који је дао снажан импулс руском привредном расту. Неке од олакшица, које се добијају чланством у СТО, тичу се и страних инвестиција, каже Снежана Поповчић-Аврић.

Наша саговорница истиче да се чланством у овој међународној трговачкој организацији отварају врата преференцијалног приступа међународном тржишту, али и да се истовремено дају трговински преференцијали за улазак конкуренције на домицилно тржиште. Значи, отвара се туђе и домаће тржиште.

– Чланством у СТО сужава се национални суверенитет у домену економске и трговинске политике, али се добијају и погодности. У почетку се због отварања тржишта јављају тешкоће, али све то тера домаће произвођаче да се боре с конкуренцијом и да боље раде – каже наша саговорница, додајући да се не ради о безусловном снижењу царинске заштите, већ да се преговара о задржавању неког нивоа и да снижење следи после неког времена.

Кад је о Русији реч, нека од важних питања у преговорима односе се на извозне дажбине на дрвну грађу, субвенције фармерима и улогу предузећа под државном контролом, као што је „Гаспром”.

– Свака земља наступа с листом производа који су за њу најважнији. С главним трговинским партнерима преговара се о снижењу царинских дажбина. За већину земаља пољопривреда је осетљива и субвенције овој производњи успоравају преговоре – каже продекан ФЕФА.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Опоравак берзе

Руска берза је јучерашњи пословни дан почела порастом надокнађујући тако део прекјучерашњих губитака после вести о признавању Јужне Осетије и Абхазије. Руске компаније повратиле су просечно по 1,5 до два процента. Исто се догодило и кад је стартовала америчка берза. Ситуација је била боља од очекиване - раст индекса био је просечно око 1,3 процента.

Љ. М.

-----------------------------------------------------------

Русија повећава производњу злата

Москва - Русија је у седам месеци ове године увећала производњу злата за 9,5 одсто у поређењу са истим периодом лане, на 84,13 тона, саопштила је Унија руских произвођача злата. После пет година узастопног опадања производње, Унија процењује да ће ова година за Русију бити преломна и очекује за 5,22 тоне већу продукцију „жутог метала" у односу на прошлу, односно 168 тона, пренела је агенција Финмаркет. Према најоптимистичнијим прогнозама, производња злата у Русији би до 2010. године могла да достигне 230 тона.

Танјуг