Moskvi nije stalo do STO

Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da Rusija ne vidi prednost članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da će čak zamrznuti i ono na šta se obavezala tokom pristupnih razgovora. Ovo je protumačeno kao znak da se Moskva udaljuje od Zapada posle rata u Gruziji.

Putin je, prema izveštajima agencija, rekao i da će se ruska ekonomija izložiti opasnosti članstvom u STO i prihvatanjem njihovih zahteva, kao i da su neki od njih protivni interesima zemlje.

– Mi predlažemo nastavak pregovora bez okvira za radnu grupu. Informisaćemo naše partnere da želimo da napustimo neke sporazume, koji su trenutno u suprotnosti sa interesima Ruske Federacije. Mi ne osećamo niti vidimo ikakvu prednost članstva, ukoliko one uopšte postoje. A natovarili bismo sebi teret. Poljoprivreda bi bila posebno pogođena”, rekao je Putin.

Rusija, koja je deseta svetska ekonomija, do sada je i najveća zemlja koja je ostala po strani STO, a o članstvu pregovara još od 1995. godine. Inače, zemlje kandidati moraju da postignu sporazum sa sve 153 članice, što u slučaju Rusije znači i sa Gruzijom koja je članica STO od 2001. godine.

Ranije je bilo govora o tome da dogovor može da bude postignut do kraja ove godine, ali Putinov prvi zamenik Igor Suvalov je rekao da nema izgleda za članstvo pre naredne godine i sugerisao da politički razlozi odlažu pristupne razgovore, preneo je Interfaks.

Analitičari procenjuju da će odlaganje pristupa Rusije STO biti prva realna posledica rata u Južnoj Osetiji, kao i da Putinova izjava nameće pitanja o ekonomskom programu, koji je postavljen prilikom prenošenja predsedničke funkcije na Dmitrija Medvedeva, u maju ove godine.

– To je još jedan razlog za investitore da preispitaju vladinu posvećenost ne samo reformama, već i celom ekonomskom programu koji je postavljen kao deo političkih promena – rekao je Kris Vifer, glavni strateg u „Uralsib” posrednicima u Moskvi. „Investitorima je, posle poslednjih događaja, glavna briga da li ovaj program može biti značajno izmenjen i da se manje značaja daje diverzifikaciji i otvaranju.”

Američki predsednik Džordž Buš već je izjavio da rat sa Gruzijom šteti ruskim naporima da postane član modernih ekonomskih i bezbednosnih institucija, a njegov sekretar za trgovinu Karlos Gutijeres sugerisao je da je pristup Rusije STO rizičan.

Ovakvi istupi američkih zvaničnika u aktuelnoj kavkaskoj krizi doživljavaju se kao politički pritisak, s obzirom na to da su SAD, Kanada i zemlje zapadne Evrope osnivači Svetske trgovinske organizacije, a da su sve nove članice morale, praktično, da dobiju njihovu dozvolu za članstvo. Rusija nije jedina velika zemlja s podužim stažom pregovora za članstvo u STO. Kina je, na primer, pregovarala osam godina, a članica je postala 2001. godine.

Prodekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Snežana Popovčić-Avrić kaže da nije ništa neobično da u slučaju velikih zemalja pregovori traju dugo, navodeći primer Kine.

– Za Rusiju je važno da postane član STO, kao uostalom i za druge zemlje, jer članstvo donosi nesumnjive prednosti. O tome svedoči činjenica da su u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 153 zemlje. Pretpostavljam da će se u dogledno vreme prevazići političke prepreke za rusko članstvo, jer je to i u njihovom interesu, ali i stranog kapitala koji je dao snažan impuls ruskom privrednom rastu. Neke od olakšica, koje se dobijaju članstvom u STO, tiču se i stranih investicija, kaže Snežana Popovčić-Avrić.

Naša sagovornica ističe da se članstvom u ovoj međunarodnoj trgovačkoj organizaciji otvaraju vrata preferencijalnog pristupa međunarodnom tržištu, ali i da se istovremeno daju trgovinski preferencijali za ulazak konkurencije na domicilno tržište. Znači, otvara se tuđe i domaće tržište.

– Članstvom u STO sužava se nacionalni suverenitet u domenu ekonomske i trgovinske politike, ali se dobijaju i pogodnosti. U početku se zbog otvaranja tržišta javljaju teškoće, ali sve to tera domaće proizvođače da se bore s konkurencijom i da bolje rade – kaže naša sagovornica, dodajući da se ne radi o bezuslovnom sniženju carinske zaštite, već da se pregovara o zadržavanju nekog nivoa i da sniženje sledi posle nekog vremena.

Kad je o Rusiji reč, neka od važnih pitanja u pregovorima odnose se na izvozne dažbine na drvnu građu, subvencije farmerima i ulogu preduzeća pod državnom kontrolom, kao što je „Gasprom”.

– Svaka zemlja nastupa s listom proizvoda koji su za nju najvažniji. S glavnim trgovinskim partnerima pregovara se o sniženju carinskih dažbina. Za većinu zemalja poljoprivreda je osetljiva i subvencije ovoj proizvodnji usporavaju pregovore – kaže prodekan FEFA.

Jovana Rabrenović

-----------------------------------------------------------

Oporavak berze

Ruska berza je jučerašnji poslovni dan počela porastom nadoknađujući tako deo prekjučerašnjih gubitaka posle vesti o priznavanju Južne Osetije i Abhazije. Ruske kompanije povratile su prosečno po 1,5 do dva procenta. Isto se dogodilo i kad je startovala američka berza. Situacija je bila bolja od očekivane - rast indeksa bio je prosečno oko 1,3 procenta.

Lj. M.

-----------------------------------------------------------

Rusija povećava proizvodnju zlata

Moskva - Rusija je u sedam meseci ove godine uvećala proizvodnju zlata za 9,5 odsto u poređenju sa istim periodom lane, na 84,13 tona, saopštila je Unija ruskih proizvođača zlata. Posle pet godina uzastopnog opadanja proizvodnje, Unija procenjuje da će ova godina za Rusiju biti prelomna i očekuje za 5,22 tone veću produkciju „žutog metala" u odnosu na prošlu, odnosno 168 tona, prenela je agencija Finmarket. Prema najoptimističnijim prognozama, proizvodnja zlata u Rusiji bi do 2010. godine mogla da dostigne 230 tona.

Tanjug