Повећава ли земљотрес у Турској и Сирији изгледе за пораст броја миграната

 Разорни земљотрес који се недавно догодио повећава изгледе да људи напусте разорене домове, што ће утицати на пораст људи који долази у Србију, рекао је данас за Танјуг директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

 Према његовим речима, у Турској је већ тешка ситуација прихватања избеглица, има преко 4,5 регистрованих а и више оних који нису регостровани и сви они се налазе у тешком положају јер средства за њихово издржавање и боравак се смањују због тешке финасијске ситуације у Турској и велике незапослености и политичке тензије где радикалне политичке странке окривљују избеглице за тешку финансијку ситуацију.

 „Рат и насиље у земљама порекла одакле људи долазе је присутан, све више је разарања широм света и све су тежи услови за живот у земљама које су у Азији и Африци су главни разлози зашто људи долазе. Наравно да они могу да буду успешни и дођу до, и у њу уђу ЕУ заслужни су кријумчари и кријумчарски ланци који се развијају, али и рестриктивне политике физичких баријера које покушавају избеглице да зауставе”, рекао је Ђуровић.

 Према његовим речима физичке баријере које се налазе на ободима ЕУ само привремено људе заустављају, јер људи који су провалили далеки пут од својих домова самом физичком баријером нису враћени у своје земље порекла него су затечени на једном терену и у ситуацији из које морају да изађу.

 „У том смислу они хрле у руке кријумчара који им уз велики новац и велике ризике омогућавају да уђу у ЕУ”, рекао је он. Додаје да је кријумчарење један феномен који је резултат политике ограда али је врло успешан. „Када погледате Мађарску границу са Србијом, прошле године упркос контролама и мађарским напорима, она је била најпорознија граница кроз коју је највећи број људи мигрантском рутом наставио даље.

 Дефинитивно постоји повратни ефекат политиче баријере и зидова а алтернатива свему томе би било изградња нормалних услова за живот у земљама порекла и у земљама на путу до ЕУ”, објаснио је Ђуровић. Како каже, Европска комисија није вољна да подржи финасирање изградње ограда, поготово не ограда унутар ЕУ али земље чланице увелико раде на томе, као што су Бугарска и Грчка које на спољним границама ЕУ улажу напоре да се физичке баријере изграде.

Додаје да су и на самом Самиту су сaчињена два става, а то је да се у ЕУ поштују прописи и све вредности које она заговара а да на путу до ЕУ треба инвестирати кроз дипломатска, финансијска и друга средства да се земље на путу више позабаве миграцијом да би успорили миграцију ка ЕУ, преноси Танјуг.