Магија звана „Радио Милева”

Сви сетови су једнаки, само су неки једнакији. А да је баш тако уверили смо се приликом недавне посете студију у Врчину где се снима свима нама омиљена серија „Радио Милева” која нам ових дана прилично недостаје на ТВ програму и у нашим животима да нас разгали и опусти. За њом је у програмској шеми остала пустош. Несумњиво врцави сценарио, одлична глумачка подела, посвећеност сваком кадру – квалитети су ове серије која нас је поново, породично, окупила крај малог екрана и вратила достојанство, осмехе на лице и преко потребан оптимизам, као и  веру да телевизија није мртва. Али, не само то.

Домаћинска атмосфера, као да улазите у нечији дом, право, а не пластично посуђе у Милевиној кухињи, које звецка и подсећа на бакин дом, шпајз испуњен правом правцијатом зимницом, домаћим соковима и џемовима за Милевине палачинке и оне Натине мање успешне... миљеи, ретро фотеља у коју је пријатно завалити се... За све то, поред вичних руку сценографа и мајстора сцене, пре свега заслужан је њен креатор и продуцент Небојша Гарић који страствено изгара за сваки секунд ове серије. Који живи серију, осећа је и приступа јој филмски, као некада, у добра стара времена, када су се серије снимале, а не отаљавале, јурећи само за рејтингом, а заборављајући на квалитет и суштину...

Ту је и његова десна рука, извршни продуцент Игор Стојановић који бди над екипом, мотивише је и даје неопходно убрзање, али и преко потребни предах... Сви они, заједно, чине добро уходани тим који води рачуна о сваком детаљу, од реквизита у сваком кадру, преко костима, сценографије... до помоћних радника, чак и оних који припремају укусне оброке за екипу које смо и лично пробали. Али и попили кафу у „локалном” кафићу код Милеве. Јер и радно окружење мора да буде пријатно и инспиративно... А управо је тако...

Свуда је смех, свуда је шала... Увек добра атмосфера, као код куће. Кришом смо завирили у глумачку собу док се штимовало светло и „оштрила” слика на камери... Никола Којо (Дача) је лежећи на каучу још једном прелазио преко сценарија, уз неминовне досетке и шалу са млађим колегама, док је Јована Гавриловић (Сара) покушавала да умири своје несташно радознало штене које је дошло да јој прави друштво.

Анђелку Прпић (Јецу) нисмо затекли на снимању јер јој је дата предност да прва заврши сцене због већ видљивог трудничког стомака, што се у серији, захваљујући вештом директору фотографије и редитељу Елмиру Јукићу, неће видети... А, како сазнајемо, и Цока (Анђела Јовановић) вратиће се у новим епизодама. Овде сви долазе с љубављу, открива нам Гарић. Некада се у паузама снимања заигра и ужичко коло! То је овде сасвим нормално. Као и то да Дане (Немања Јаничић), због потреба снимања, заиста поједе чак три бурека.

Магија звана „Радио Милева” настаје у простору површине 2.000 метара квадратних. Кулисе које треба да дочарају зграду у Ранкеовој држи челична конструкција тешка седам тона. За то да све изгледа као прави стан из комшилука, а не као позоришна сцена, заслужна је филмска расвета о којој се веома води рачуна како би све било уверљиво и како глумци не би имали ону неприродну сенку на лицу која уме да засмета сваком посвећеном гледаоцу.

Добри домаћини открили су нам још неке цаке, као што су покретни зидови који очас посла један стан претварају у други, а инвентивне руке сценографа врло брзо Лисичићев стан (Бранимир Брстина), уз неколико детаља, претварају у Марићев (Светозар Цветковић). А да би се све то дочарало, премазују се зидови, неки су до сада офарбани чак са 20 слојева боје, мењају се хитро и кухињски фронтови јер ако се камера окрене кадар не може да остане празан. Овде нема грешака јер се све ради са великом страшћу.

Наравно, на температурама у дебелом минусу, неминовно је питање – како се један овако велики студио греје. За то су задужени огромни калорифери који уз помоћ монтажно-демонтажних, лако склопивих широких цеви, пумпају топлоту у просторије у којима се снима. Овога пута, то је био чувени кафић „Таволино” у који је свратила и позната глумица Катарина Радивојевић која ће убудуће, како смо сазнали, бити стални члан комшилука из Ранкеове.

А колико су ликови из „Радио Милеве” заживели, ушли међу народ и постали им праве добро знане комшије, сведоче и анегдоте из приватног живота глумаца. Тако је Анастасију Мандић (Викторија) на пијаци једна жена саветовала да остави свог филмског мужа јер заслужује бољег. Бранимир Брстина готово свакодневно добије понеку пријаву од наших суграђана јер га већ доживљавају као правог полицајца, док је један таксиста купио Олги Одановић ајвар и „опалио” селфи само за своју жену.

Овде се на снимању ословљавају са „господа глумци”. То је стара школа искусног Милана Булатовића, некадашњег помоћника редитеља, онаквог какви се данас тешко налазе.

Тешко је било напустити овај сет. Омађијала нас је магија звана „Радио Милева”. Одлазећи из студија, још једном смо чежњиво бацили поглед на људе који воле свој посао и уживају креирајући за своје гледаоце. Јер то раде искрено и из срца. Последњи поздрав упутио нам је чувар студија, ловачки пас, који нам није дао да одемо, вукући нас за капут. Овде су и пси добри домаћини и саставни део тима. С нестрпљењем чекамо чувени сонг који је компоновао Владимир Граић: „Ко то грми, сева, Радио Милева... цела зграда пева...”, а које су маестрално отпевале звезде серије Олга Одановић, Марија Вицковић и Анђелка Прпић...

И још један куриозитет за крај – Милева ће се у новим епизодама припремати за „Сурвајвер”! Преживљавање до нових епизода управо почиње!