Нове глумачке наде: Миња Петровић

Телевизијска публика младу глумицу Мињу Петровић упознала је у серијама „Ургентни центар”, „Игра судбине”, „Династија”, док је љубитељи театра гледају у представама „Црни лептир” и „Са друге стране јастука” у Позоришту на Теразијама. Машта о улогама које ће бити дијаметрално супротне од њеног сензибилитета и у којима ће имати прилику да експериментише и да испитује сопствене границе.

Ова ведра глумица, родом из Пожаревца, одмалена је имала склоност ка уметности. Свирала је клавир, бавила се соло певањем, а у Београду је завршила средњу музичку школу „Станковић”. Након тога је уписaла Академију музичких уметности где је као предмет имала и глуму. Тада јој се и јавља искрена жеља, како каже, да се посвети професионално глумачком задатку. Зато одлучује да упише овај одсек на Факултету савремених уметности, у класи Бранислава Лечића.

Иако нису из уметничког света, родитељи су јој увек били велика подршка.

– Било ми је тешко када сам дошла у Београд јер нисам знала шта ме очекује. Све око мене је било ново и чудно у том тренутку, сваки почетак је тежак, али сам била сигурна у оно што желим да остварим и врло брзо сам се навикла на средину и нове околности. Било ми је тешко у неким тренуцима јер сам живела сама, али то свакако није утицало да ме онеспособи да истрајем – самоуверено прича наша саговорница и додаје:

– Није лако ниједном младом уметнику, поготову у данашње време где свако гледа себе и где ретко можемо да се ослонимо на друге људе, али када имате јасан циљ испред себе и знате ка чему стремите и шта желите да остварите, то онда свакако не може остати непримећено. Увек сам имала подршку својих професора и старијих колега. Споплитања су присутна, али важно је, пре свега, дубоко веровати у себе.

Од узора издваја Тању Бошковић и Изабелу Ипер.

Као најрадоснији тренутак памти прву одиграну представу у Позоришту на Теразијама. Тај осећај среће и мира у исто време, истиче, заправо је једна врста сигурности и личне потврде да ради праву ствар.

Подједнако ужива и иза кулиса где се дешавају магија, разне врсте емоција, туга, радост, незадовољство, страх… Све је то саставни део глумачког посла. Најзанимљивије је посматрати како се глумци спремају за представу, на који начин улазе у лик који тумаче…Тај жар и ентузијазам су јако присутни увек – са подједнаком страшћу прича Миња Петровић.