Омладински рад би требало више уважавати
Омладински активизам, подсећања ради, у нашој земљи траје више од једног века – 1880. године основано је Друштво за помоћ и образовање напуштене деце, 1911. године основани су Извиђачи Србије, 1920. године Удружење омладинских одмаралишта Југославије, 1945. године Савез социјалистичке омладине и Савез пионира, пет година касније Друштво пријатеља Србије, а 1969. године Млади истраживачи Србије. Упркос једновековној традицији, наша земља је први закон о младима донела тек 2011. године.
Ипак, направљен је корак даље. Влада Србије усвојила је Националну стратегију за младе за период од 2023. до 2030. године у којој је посебан циљ посвећен развоју и унапређењу омладинског рада. Иако је рад на стратегији почео 2021. године, са идејом да она буде усвојена 2022, која је била проглашена европском годином младих, републички избори мало су одложили доношење овог документа, па је стратегија усвојена на седници Владе Србије 26. јануара. Највећа вредност овог документа је то што је у његовом писању директно учествовало више од 7.000 младих из целе
Србије са којима смо у протеклом периоду радили и разговарали, истакла је Снежана Клашња, саветница министра за омладинску политику у Министарству омладине и спорта.
Она је на јучерашњој конференцији за новинаре Националне асоцијације практичара омладинског рада (НАПОР), која представља савез 48 организација цивилног друштва које спроводе омладински рад у Србији, истакла је да је потребно обучити још стручних особа за рад са младима и подсетила да је омладински рад ушао у шифарник занимања 2019. године – иако је омладински активизам присутан у Србији више од једног века.
„Министарство омладине и спорта је у сарадњи са Популационим фондом Уједињених нација и фондацијом „Ана и Владе Дивац” започело израду Индекса благостања младих, помоћу кога ће се пратити ниво остварености Националне стратегије за младе”, навела је Снежана Клашња.
Директорка Националне асоцијације практичара омладинског рада, Јелена Стојановић, истакла је да ова организација ради на професионализацији кадра који ће радити са младима, а до краја 2022. године укупно је 159 особа прошло кроз ове обуке.
„Програми и активности унутар омладинског рада који се фокусирају на лични и социјални развој треба да помогну младима да доживе задовољство и успех, креирају активности, испоље и задовоље своја интересовања, изграде самопоуздање и самопоштовање, развију значајне односе са другима, управљају осећањима и конфликтом, развију комуникационе и социјалне вештине, разјасне своје личне ставове, вредности и уверења, развију свој идентитет и осећај независности, препознају, разумеју и поштују различитости, реагују на неравноправности, стекну животне вештине и повећају могућности за запослење и развију поштовање према другима”, закључила је Јелена Стојановић, додајући да је у току отворени позив за обуку двадесет омладинских радника.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


