Трибунал оптужио Флоранс Артман

Хашки трибунал оптужио је Флоранс Артман, бившег портпарола главне тужитељке Карле дел Понте, за непоштовање суда зато што је објавила одлуку коју су судије током суђења Слободану Милошевићу донеле иза затворених врата.

Судско веће наложило је Артмановој да се пред судом појави 15. септембра да би се изјаснила о кривици по две тачке оптужнице за „свесно и намерно објављивање информација уз кршење наређења судског већа”.

У налогу се наводи да је Артманова аутор текстова објављених 2007. и 2008. године у којима су обелодањене информације у вези с поверљивим одлукама Жалбеног већа у предмету против Слободана Милошевића. Реч је о књизи Артманове „Мир и казна” објављеној 10. септембра 2007. у издању париске издавачке куће „Фламарион” у којој се на страницама 120-122 откривају информације у вези са одлуком Жалбеног већа од 20. септембра 2005. и 6. априла 2006. године.

Две поверљиве одлуке Жалбеног већа појављују се и у чланку „Скривени кључни документи о геноциду”, који је британска невладина организација Босански институт објавила 21. јануара ове године, а чији је аутор Артманова, наведено је у налогу трибунала.

„Флоранс Артман знала је да је та информација поверљива у време објављивања, као и да је одлука из које је информација потекла била заведена под печатом. Знала је, стога, да њеним објављивањем обелодањује поверљиву информацију”, пише у налогу судског већа.

Убеђена да би Србија била осуђена за геноцид пред Међународним судом правде да је тај суд могао да добије документе које је имао Хашки трибунал, ова Францускиња написала је да су судије дозволиле да се записници са седница Врховног савета одбране користе само током суђења Слободану Милошевићу.

Званични Београд је, тврди Артманова, пре него што је доставио записнике седница тражио да трибунал на њих примени заштитну меру, позивајући се на чињеницу да би објављивање тих докумената могло да угрози безбедносни интерес земље, што су судије прихватиле.

„Тако најосетљивији део тих записника није могао да буде предат Међународном суду правде или јавности”, написала је Флоранс Артман за Босански институт и закључила: „Судије трибунала склониле су кључне материјале од јавности само да би Србију заштитиле од одговорности пред другим судом Уједињених нација”.

Артманова је готово седам година била представница за штампу и најповерљивија сарадница Карле дел Понте, пре него што је у априлу 2006. смењена са тог места. Она је била упућена у практично све званичне и незваничне разговоре тужитељке са западним и балканским политичарима, али је имала и приступ поверљивим документима, што је користила и док је била на функцији и данас, када објављује детаље који највише компромитују сам суд.

За непоштовање суда запрећена је казна до седам година затвора, новчана глоба до 100.000 евра или обе.

С обзиром на то да је и Карла дел Понте недавно објавила књигу о својим годинама проведеним на месту главног тужиоца, биће занимљиво видети да ли ће трибунал одлучити да и њу оптужи због одавања службених тајни.

П. Р.