Tribunal optužio Florans Artman

Haški tribunal optužio je Florans Artman, bivšeg portparola glavne tužiteljke Karle del Ponte, za nepoštovanje suda zato što je objavila odluku koju su sudije tokom suđenja Slobodanu Miloševiću donele iza zatvorenih vrata.

Sudsko veće naložilo je Artmanovoj da se pred sudom pojavi 15. septembra da bi se izjasnila o krivici po dve tačke optužnice za „svesno i namerno objavljivanje informacija uz kršenje naređenja sudskog veća”.

U nalogu se navodi da je Artmanova autor tekstova objavljenih 2007. i 2008. godine u kojima su obelodanjene informacije u vezi s poverljivim odlukama Žalbenog veća u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Reč je o knjizi Artmanove „Mir i kazna” objavljenoj 10. septembra 2007. u izdanju pariske izdavačke kuće „Flamarion” u kojoj se na stranicama 120-122 otkrivaju informacije u vezi sa odlukom Žalbenog veća od 20. septembra 2005. i 6. aprila 2006. godine.

Dve poverljive odluke Žalbenog veća pojavljuju se i u članku „Skriveni ključni dokumenti o genocidu”, koji je britanska nevladina organizacija Bosanski institut objavila 21. januara ove godine, a čiji je autor Artmanova, navedeno je u nalogu tribunala.

„Florans Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju”, piše u nalogu sudskog veća.

Ubeđena da bi Srbija bila osuđena za genocid pred Međunarodnim sudom pravde da je taj sud mogao da dobije dokumente koje je imao Haški tribunal, ova Francuskinja napisala je da su sudije dozvolile da se zapisnici sa sednica Vrhovnog saveta odbrane koriste samo tokom suđenja Slobodanu Miloševiću.

Zvanični Beograd je, tvrdi Artmanova, pre nego što je dostavio zapisnike sednica tražio da tribunal na njih primeni zaštitnu meru, pozivajući se na činjenicu da bi objavljivanje tih dokumenata moglo da ugrozi bezbednosni interes zemlje, što su sudije prihvatile.

„Tako najosetljiviji deo tih zapisnika nije mogao da bude predat Međunarodnom sudu pravde ili javnosti”, napisala je Florans Artman za Bosanski institut i zaključila: „Sudije tribunala sklonile su ključne materijale od javnosti samo da bi Srbiju zaštitile od odgovornosti pred drugim sudom Ujedinjenih nacija”.

Artmanova je gotovo sedam godina bila predstavnica za štampu i najpoverljivija saradnica Karle del Ponte, pre nego što je u aprilu 2006. smenjena sa tog mesta. Ona je bila upućena u praktično sve zvanične i nezvanične razgovore tužiteljke sa zapadnim i balkanskim političarima, ali je imala i pristup poverljivim dokumentima, što je koristila i dok je bila na funkciji i danas, kada objavljuje detalje koji najviše kompromituju sam sud.

Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.

S obzirom na to da je i Karla del Ponte nedavno objavila knjigu o svojim godinama provedenim na mestu glavnog tužioca, biće zanimljivo videti da li će tribunal odlučiti da i nju optuži zbog odavanja službenih tajni.

P. R.