Транзициони лудисти

Када је Вера Радовановић, чистачица "Стефила", ваљевске компаније за производњу намештаја и картонске амбалаже, камионом дошла да одвезе плату многи који су за то чули крстили су се и левом и десном руком. Једино 640 њених фабричких колега није било изненађено тим поступком, знали су да она то чини уз извршно судско решење које је добила по основу тужбе за неизмирене плате. Цркавицу није примила више од две године.
У "фап", додуше без приколице, Вера је уз помоћ возача више од два сата товарила "платне коверте" у виду недовршених фотеља, столица и покојег ормара. Купила је труње, јер се пре ње на исти начин наплатило скоро 80 одсто запослених, а то ових дана чини њих још неколико. Објашњавала је да није окаснила, већ да се по систематизацији радних места такозвани помоћни радници налазе на репу свих листа и приоритета.

Међу првима на "броду који је почео да тоне" за пленидбом су посегли бивши директори и њихови најближи сарадници. Најпре је опустошен возни парк са аутобусом за превоз радника, службеним аутомобилима и неколико камиона после чега је уследио јуриш на скупоцене машине. Један од директора, ваљда због висине плате, из фабричког круга је истерао чак 11 машина.

И док је ова хајдучија, која неодољиво подсећа на лудистички покрет у Енглеској, када су пре нешто више од два века незадовољни радници ломили машине, кулминирала, држава и њене надлежне институције били су посматрачи. Као да су заборавили какав је редослед потеза у оваквим ситуацијама. Ко се први намирује, а како остали. Задовољство једино нису могли да прикрију адвокати, вештаци, проценитељи и продавци судских такса.

Занимљиво је да су на опасност од оваквог понашања упозоравали обични радници, мајстори и покоји пословођа. Говорили су да ће им се све вратити попут бумеранга. Предлагали су, што нико није хтео да чује, да се намирења по судским решењима врше од продаје локала и салона, а не одношењем основних средстава. И бумеранг који је од 2002. године витлао између ситних материјалних задовољења, ишчекивања и веровања да ће на крају, ипак, све то неко "позлатити", ових дана је већину запослених ударио директно у чело.

Држава је најавила да ће пре увођења стечаја обезбедити новац за отпремнине, али на њих не могу да рачунају радници који су пленили машине, односно тужили фабрику. "Стефилови" транзициони "лудисти" који су на тоне тешке "коверте" у међувремену продавали у бесцење жестоко су се побунили што ће бити изузети из овог пакета, озбиљно доводећи у питање спровођење социјалног програма који би требало да обухвати 168 радника.

Ко се у овој невеселој и непријатној ситуацији у ваљевском "Стефилу" "посипао пепелом" доводећи раднике у велико искушење није тешко претпоставити. Потенцијални купци после свега фабрику обилазе у широком луку. Не због опустошених хала колико због стеченог "имиџа" који није нимало згодан. Ако је за утеху једино би филозофи на све казали: да је свако време и друштво са грешкама боље од оног које га нема. И додали: да је будућност укидање грешака. Ако је за утеху!