Нелечени глауком води у слепило

Од глаукома, обољења видног живца, у свету пати око 67 милиона људи, од чега већина ослепи на оба ока. Иако не постоје прецизни подаци, процењује се да у Србији овај проблем има око 100.000 особа.

Како истиче др Дина Клевернић, офталмолог, најопасније код глаукома је што пацијент ретко кад може да претпостави да се нешто дешава у оку, а и када нешто примети да није у реду, глауком се тада обично открије у касном стадијуму обољења.

Др Дина Клевернић (Фото: лична архива)

– То је неуропатија. Људи глауком обично везују за висок очни притисак, иако ми данас познајемо различите облике глаукома, код којих он уопште није висок. Некада се дешава и да особе са глаукомом имају низак очни притисак. Ипак, за све типове глаукома је заједничко да постоји оштећење видног живца, које резултира углавном слабљењем видне функције, али у самом почетку болести то није уочљиво. Неко примети да има слабији вид, неко да му се сужава видно поље, неко има главобољу. На пример, пацијент каже да не види са десне стране када треба да паркира аутомобил и није му јасно због чега је то тако. Симптоми су најразличитији и не појављују се рано да би пацијент отишао на време код офталмолога и започео узимање терапије. Зато је битно да се једном годишње одлази на офталмолошке прегледе, како би се искључила могућност те врсте изненађења – истиче др Клевернић.

На превентивни преглед очију већ од 40. године треба да одлазе људи који имају у породици особу са дијагнозом глаукома, некога ко је раније изгубио вид због овог проблема или је имао неку другу тежу болест ока. Он обухвата класични офталмолошки преглед (проверу диоптрије „на близу” и „на далеко”, мерење очног притиска, ширење зеница, преглед очног дна (да би се сагледала грађа живца), испитивање функције живца, и снимање на уређају ОЦТ (скенер живца), који показује колико је вид пацијента заправо угрожен. Није неопходно целокупној популацији радити ову врсту скрининга, већ се на основу класичног прегледа види ко је кандидат за допунску дијагностику.

– Живац пропада без могућности да му ми вратимо функцију, уколико се открије у поодмаклом стадијуму. Терапијски можемо да утичемо да успоримо проблем и одржимо видну функцију добром, али не и да је потпуно излечимо јер је реч о хроничној болести. Најчешће користимо капи које обарају вредности очног притиска, што је врло једноставно код оних који имају високе вредности овог притиска. Дајемо их и код оних са нижим очним притиском, јер утичу на растерећење очне јабучице и притиска на сам живац. Постоје неки специфични типови грађе ока где је сужена или затрпана неким материјалом такозвана филтрациона решетка која утиче на баланс између формирања и отицања очне течности из ока. У том случају морамо брзо да реагујемо, јер долази до наглог раста притиска који је углавном праћен болом, мучнином, замућењем вида… – напомиње наша саговорница.

Терапија се састоји углавном од више различитих капи, које се углавном користе само једном дневно. Код неких облика глаукома користи се ласер, а у неким случајевима неопходно је и хируршко лечење. Лечење се може започети у било којој офталмолошкој ординацији у дому здравља или приватно, јер није неопходно да особа одмах иде у болницу да би урадила анализе. Лечење компликованих случајева и операције обављају се у терцијарним здравственим установама.

– Уколико се не лечи, глауком доводи до слепила. То је други разлог изазивања слепила код светске популације. Зато је важно да грађани имају свест да таква болест постоји, као и навику да одлазе на редовне офталмолошке прегледе. Ако се у раној фази открије глаукомска неуропатија, њу је могуће држати под контролом и пацијент не треба да се боји да ће у неком тренутку у животу остати без вида. Уз најсавременију терапију, од тренутка од када се открије до грубог губитка вида могу да прођу деценије. Највећи број глаукома откријемо код особа старијих од 40 година, највише код оних који имају више од 60 година. Што у каснијој животној доби настане проблем, она се спорије развија. Зато није исто када се глауком појави код четрдесетогодишњака или особе која има 70 година. Код млађих људи болест може да буде агресивнија и са бржом прогресијом – наводи др Клевернић.

Не утиче само један фактор на појаву болести. Наука из године у годину открива неке новине.

– Тек у последњих десетак година можемо да измеримо дебљину рожњаче и знамо да то утиче на вредности очног притиска. Није свака вредност притиска висока за свако око и не може терапија да се одреди само на основу једном измереног притиска. То се ради на основу комплетне слике. За некога ће вредност притиска од 22 милиметра живиног стуба бити превисока јер има танку рожњачу и уз то оштећење живца. Боља је ситуација код, рецимо, другог пацијента, који има исти притисак и дебелу рожњачу без других компликација, који само треба редовно да долази на контроле – сматра др Клевернић.

Постоје облици глаукома који настају секундарно, као последица неких других обољења ока. То су најтежи облици болести.