Nelečeni glaukom vodi u slepilo

Od glaukoma, oboljenja vidnog živca, u svetu pati oko 67 miliona ljudi, od čega većina oslepi na oba oka. Iako ne postoje precizni podaci, procenjuje se da u Srbiji ovaj problem ima oko 100.000 osoba.

Kako ističe dr Dina Klevernić, oftalmolog, najopasnije kod glaukoma je što pacijent retko kad može da pretpostavi da se nešto dešava u oku, a i kada nešto primeti da nije u redu, glaukom se tada obično otkrije u kasnom stadijumu oboljenja.

Dr Dina Klevernić (Foto: lična arhiva)

– To je neuropatija. Ljudi glaukom obično vezuju za visok očni pritisak, iako mi danas poznajemo različite oblike glaukoma, kod kojih on uopšte nije visok. Nekada se dešava i da osobe sa glaukomom imaju nizak očni pritisak. Ipak, za sve tipove glaukoma je zajedničko da postoji oštećenje vidnog živca, koje rezultira uglavnom slabljenjem vidne funkcije, ali u samom početku bolesti to nije uočljivo. Neko primeti da ima slabiji vid, neko da mu se sužava vidno polje, neko ima glavobolju. Na primer, pacijent kaže da ne vidi sa desne strane kada treba da parkira automobil i nije mu jasno zbog čega je to tako. Simptomi su najrazličitiji i ne pojavljuju se rano da bi pacijent otišao na vreme kod oftalmologa i započeo uzimanje terapije. Zato je bitno da se jednom godišnje odlazi na oftalmološke preglede, kako bi se isključila mogućnost te vrste iznenađenja – ističe dr Klevernić.

Na preventivni pregled očiju već od 40. godine treba da odlaze ljudi koji imaju u porodici osobu sa dijagnozom glaukoma, nekoga ko je ranije izgubio vid zbog ovog problema ili je imao neku drugu težu bolest oka. On obuhvata klasični oftalmološki pregled (proveru dioptrije „na blizu” i „na daleko”, merenje očnog pritiska, širenje zenica, pregled očnog dna (da bi se sagledala građa živca), ispitivanje funkcije živca, i snimanje na uređaju OCT (skener živca), koji pokazuje koliko je vid pacijenta zapravo ugrožen. Nije neophodno celokupnoj populaciji raditi ovu vrstu skrininga, već se na osnovu klasičnog pregleda vidi ko je kandidat za dopunsku dijagnostiku.

– Živac propada bez mogućnosti da mu mi vratimo funkciju, ukoliko se otkrije u poodmaklom stadijumu. Terapijski možemo da utičemo da usporimo problem i održimo vidnu funkciju dobrom, ali ne i da je potpuno izlečimo jer je reč o hroničnoj bolesti. Najčešće koristimo kapi koje obaraju vrednosti očnog pritiska, što je vrlo jednostavno kod onih koji imaju visoke vrednosti ovog pritiska. Dajemo ih i kod onih sa nižim očnim pritiskom, jer utiču na rasterećenje očne jabučice i pritiska na sam živac. Postoje neki specifični tipovi građe oka gde je sužena ili zatrpana nekim materijalom takozvana filtraciona rešetka koja utiče na balans između formiranja i oticanja očne tečnosti iz oka. U tom slučaju moramo brzo da reagujemo, jer dolazi do naglog rasta pritiska koji je uglavnom praćen bolom, mučninom, zamućenjem vida… – napominje naša sagovornica.

Terapija se sastoji uglavnom od više različitih kapi, koje se uglavnom koriste samo jednom dnevno. Kod nekih oblika glaukoma koristi se laser, a u nekim slučajevima neophodno je i hirurško lečenje. Lečenje se može započeti u bilo kojoj oftalmološkoj ordinaciji u domu zdravlja ili privatno, jer nije neophodno da osoba odmah ide u bolnicu da bi uradila analize. Lečenje komplikovanih slučajeva i operacije obavljaju se u tercijarnim zdravstvenim ustanovama.

– Ukoliko se ne leči, glaukom dovodi do slepila. To je drugi razlog izazivanja slepila kod svetske populacije. Zato je važno da građani imaju svest da takva bolest postoji, kao i naviku da odlaze na redovne oftalmološke preglede. Ako se u ranoj fazi otkrije glaukomska neuropatija, nju je moguće držati pod kontrolom i pacijent ne treba da se boji da će u nekom trenutku u životu ostati bez vida. Uz najsavremeniju terapiju, od trenutka od kada se otkrije do grubog gubitka vida mogu da prođu decenije. Najveći broj glaukoma otkrijemo kod osoba starijih od 40 godina, najviše kod onih koji imaju više od 60 godina. Što u kasnijoj životnoj dobi nastane problem, ona se sporije razvija. Zato nije isto kada se glaukom pojavi kod četrdesetogodišnjaka ili osobe koja ima 70 godina. Kod mlađih ljudi bolest može da bude agresivnija i sa bržom progresijom – navodi dr Klevernić.

Ne utiče samo jedan faktor na pojavu bolesti. Nauka iz godine u godinu otkriva neke novine.

– Tek u poslednjih desetak godina možemo da izmerimo debljinu rožnjače i znamo da to utiče na vrednosti očnog pritiska. Nije svaka vrednost pritiska visoka za svako oko i ne može terapija da se odredi samo na osnovu jednom izmerenog pritiska. To se radi na osnovu kompletne slike. Za nekoga će vrednost pritiska od 22 milimetra živinog stuba biti previsoka jer ima tanku rožnjaču i uz to oštećenje živca. Bolja je situacija kod, recimo, drugog pacijenta, koji ima isti pritisak i debelu rožnjaču bez drugih komplikacija, koji samo treba redovno da dolazi na kontrole – smatra dr Klevernić.

Postoje oblici glaukoma koji nastaju sekundarno, kao posledica nekih drugih oboljenja oka. To su najteži oblici bolesti.