Представљена књига „Мало изнад тла” Стефана Арсенијевића о филмовима Срђана Карановића

Промоција књиге Стефана Арсенијевића „Мало изнад тла” о филмовима Срђана Карановића, у издању Филмског центра Србије, одржана је у Дворани културног центра Београда, где је Карановић изјавио како током дуге каријере често није био скроз задовољан својим култним остварењима.

На промоцији су синоћ говорили уредник књиге Мирољуб Стојановић, критичар и филмолог Срђан Вучинић, чији је есеј о Карановићевим филмовима такође у књизи, редитељ Срђан Карановић и аутор Стефан Арсенијевић.

Истакнути редитељ је нагласио да је одувек највише волео књиге које су писали сами аутори о својим филмовима, или су разговарали са својим колегама о настанку тих дела.

„Из њих сам можда највише научио о односу живота, случајности и филма”, рекао је редитељ и сценариста Карановић, познат из прашке филмске школе ФАМУ. Када му је Филмски центар Србије предложио да реализују нешто налик на монографију, позвао је млађег колегу Стефана Арсенијевића, бившег студента, данас свог великог пријатеља и већ познатог редитеља, у помоћ и тада је све кренуло.

Чувени редитељ је изјавио да је веома задовољан књигом о себи у форми разговора са колегом Арсенијевићем, мада признаје да је за све у каријери често говорио да може бити увек боље и да никад није био скроз задовољан, преноси Танјуг.

„Истина, полазим од тога да је све могло бити краће, дуже, тамније или светлије, кад сам снимао филмове. То је изгледа проклетство које ме прати целог живота. Дугујем велику захвалност Филмском центру Србије на овој књизи као посвету мени и мом стваралаштву и што су се одлучили да је објаве”, били су утисци Карановића током представљању књиге „Мало изнад тла” која има поднаслов „Срђан Карановић о својим филмовима”.

Антологијски режисер је недавно објавио и своју књигу као аутобиографију „Сам о себи” за издавачку кућу „Геопоетика”, која је била један велики увод од 312 страна за ново дело „Мало изнад тла”.

Карановић је изјавио да веома цени свачије мишљење, тако да прихвата да људи могу да воле или не воле његове филмове, или можда воле неке из опуса, остале не, и исто тако има и он право да о томе говори, да ли му се неки сопствени филмови допадају, јер их он ипак најбоље познаје.

„Увек у животу и професији задржавам своје мишљење и ставове, и не мењам их. Стефан је током рада на овој књизи све то поштовао, тако да ми није мењао мишљење. Током каријере увек сам себе преиспитивао да ли сам задовољан неким својим филмом, шта сам хтео њиме да постигнем и онда се деси да будем незадовољан и оним остварењима која су била веома успешна не само код нас, већ и у свету”, открио је Карановић своје недоумице и честа враћања на поједине филмове.

Аутор незаборавних филмских класика - „Петријин венац”, „Вирџина”, „Мирис пољског цвећа”, серије „Грлом у јагоде” и касније филма „Јагоде у грлу”, рекао је да је 30 година сањао један филм који нажалост никада није снимио.

– Реч је о сценарију за филм „Трамонтана”, један нестварни пројекат, чија се радња одвија за време окупације Чехословачке 1968. и 1969. године. Била је то моја прва идеја о играном филму. Увек сам га током три деценије спремао тако што сам сценарио писао из почетка. О томе сам писао у својој књизи „Сам о себи” , баш на самом крају говорим о „Трамонтани”. Замишљено је да се цео филм одвија на мору, а ми смо у међувремену постали држава која је остала без мора, оценио је редитељ и појаснио да му је веома жао што није успео да такав филм икада реализује.

Ипак, како је рекао, разуме све продуценте који су одбили да стану иза таквог пројекта, који је „нешто између фантазије и љубавне бајке за одрасле, што нема везе са животом”, а како је писао у својој књизи, надао се да би то могао да буде његов „филм над филмовима”.

Срђан Карановић је имао две промоције књиге „Сам о себи” у Дворани културног центра и у Југословенској кинотеци, током децембра 2022, где је између осталог изјавио како је одлучио да више не снима филмове.

„Истина је да филмове које ја желим да снимам, не могу да реализујем данас, у овим околностима. То сам објаснио на крају књиге, када разговарам са Стефаном. Зато сам и одустао даље да режирам, јер такви филмови једноставно нису могући”, истакао је Карановић, али је додао да инстинктивно и даље прати филм, јер га веома воли цео свој живот, те да је остао веран кинематографији.

„Једини биоскопи у које одлазим јесу овај у коме седимо вечерас, и Југословенска кинотека. Само они приказују филмове које ја желим да гледам. Више филмове пратим на телевизији, јер се слабије крећем. Заиста не могу да одлазим у тржне центре и да посећујем мултиплекс биоскопе, да осећам онолики мирис кокица, Кока-коле, слушам толику буку. А ја против тога не могу да се борим, односно једино могу да се изборим тако што не одлазим у такве биоскопе. То све припада неком новом времену”, закључио је Срђан Карановић.

Стефан Арсенијевић, приређивач књиге је рекао да су се трудили у стварању ове књиге да буду темељни, да иду у детаље након толико дугих разговора, са више десетина снимљеног материјала. Он је оценио да је његов омиљени професор са Факултета драмских уметности веома специфичан и аутентичан редитељ, јер су му сви филмови веома различити у погледу жанра и стила: серија „Грлом у јагоде” као генерацијска прича, „Мирис пољског цвећа” „Петријин венац”, „Нешто између” – савремена прича о љубавном троуглу.

– Из филма у филм увек је Карановић бивао другачији, воли да се игра, да сам себе изненади, јер није ту присутна само једна поетика. Увек је имао ту идеју да константно себе изненађује, и отуда наслов књиге „Мало изнад тла”, јер је својим филмовима и често успео да се издигне изнад земље, рекао је Арсенијевић и оценио да је наслов ове књиге као један од лајтмотива у филмографији Срђана Карановића.

Након разговора публика је имала ексклузивну прилику да на великом биоскопском платну погледа Карановићев кратки дипломски филм из Прага „Ма немој” из 1968. у којем је редитељ Горан Марковић имао главну улогу (многи га сматрају претечом серије „Грлом у јагоде”) и култни ТВ филм „Погледај ме, невернице” из 1974. године.

На промоцији књиге, у публици су биле колеге редитељи  Срђан Драгојевић, Драган Маринковић, Радивоје Раша Андрић, Јанко Баљак, Гордан Матић, директор Филмског центра Србије, глумац Миодраг Кривокапић…