"Специјални затвор" чека станаре

Упркос све гласнијим нагађањима да је Милорад Улемек Легија, осуђен за организацију атентата на др Зорана Ђинђића, тајно, под окриљем ноћи пребачен у Казнено-поправни завод Пожаревац, најпознатији српски осуђеник још се налази у београдском Централном затвору. Тамо ће, највероватније, сачекати крај процеса припадницима "земунског клана". Дакле, прича о Легијином тајном спровођењу у Пожаревац није тачна. Дипломирани социолог Радојица Шутовић, дуго је радио у просвети, од 1999. године је у Управи за извршење заводских санкција, а последње две године је начелник службе за преваспитавање у пожаревачком КПЗ-у. И сам добро зна за гласине да је Улемек пребачен у Забелу и да су неки медији то и објавили као "готову ствар":

– Нама је свеједно ко долази, прописи су исти за све. Они треба што пре да схвате да овде, без обзира на ранију "репутацију", неће бити привилеговани – објашњава Шутовић и додаје: – Ово је завод затвореног типа са максималним обезбеђењем и по категоризацији је једина таква установа у Србији. Примењује се групни тип издржавања казне у четири павиљона (два су уништена у побуни 2000. године). Имамо проблема са бројем осуђеника који се овде упућују – пренатрпаност. Иначе, у КПЗ-у Пожаревац казну издржава око 1.300 осуђеника. Једино Седми павиљон донекле задовољава захтеве смештаја, јер су тамо у ћелијама од једног до четири осуђена лица, а у осталим павиљонима између 25 и 30. У Седмом павиљону има места за 150 до 200 осуђеника, али их готово никада нема толико. Практично имамо пребукираност од 15 до 20 одсто.

Прошле године је завршена изградња објекта специјалне намене у којем ће казне издржавати особе осуђене пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду за кривична дела организованог криминала и ратних злочина. "Специјални затвор" подигнут је на 2.200 квадратних метара и моћи ће да прими 120 осуђеника. Има најсавременију безбедносну технологију. Изгледа импресивно, истовремено и застрашујуће, као да се из њега чује глас: "Одавде нема бекства". Још није усељен, јер се чека усвајање закона о издржавању казне у посебним одељењима. Нацрт је одавно урађен, све је у рукама посланика Народне скупштине Србије.

– Парадоксално је и жалосно да ће неки криминалци који су направили најгнуснија кривична дела имати тамо такав комфор, а знамо да нам болнице и школе пропадају, прокишњавају и труну. У Пожаревцу има оних који су осуђени пред Специјалним судом у Београду. Један део је смештен у Седмом павиљону, а други су укључени у такозвани општи третман. И ови у Седмом павиљону функционишу задовољавајуће. Ето, ту је, рецимо, Душан Маричић Гумар, последњи командант Јединице за специјалне операције. Он се не чује, поштује кућни ред. Долазе му у посету ћерка и ванбрачна супруга и за сада немамо примедби на његово понашање. Уосталом, карактеристично је да првих 10 година нема неких већих проблема, а онда долази до "пуцања", када схвате колико им је још остало, када виде да многи долазе и одлазе, а они остају. Када је реч о новом закону, колико сам ја упућен у његов нацрт, ту нису предвиђене непосредне посете, већ сусрети посредством телефона, нити било какав контакт са спољним светом. Могуће да ће их то погодити, јер они су већ навикли да им долазе супруге, фамилија – истиче Шутовић.

Прича се да некада свемоћни Гумар, осуђен на 30 година робије због учешћа у убиству Ивана Стамболића, изузетно тешко подноси прве затворске дане, да чак уме да заплаче, да прича како су му нудили огромне паре да пред судом терети бившег властодршца Слободана Милошевића, али да је то одбио јер је "све радио у интересу Србије".

Начелник Шутовић, међутим, не жели да коментарише такве приче, понављајући да из затвора у новине стижу многе непроверене информације.