Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли решења за отпад од пластике

Има ли решења за отпад од пластике
(EPA-EFE/KHALED ELFIQI)

Свет производи више отпада од једнократне пластике него икада, упркос напорима многих држава да се те количине смање, показало је недавно објављено истраживање фондације „Миндеру”.

У 2021. настало је 139 милиона тона отпада од пластике за једнократну употребу, што је шест милиона тона више него 2019. Ово би значило да је свака особа на планети у просеку направила готово један килограм више отпада од једнократне пластике, што се објашњава већом потребом за флексибилним амбалажама. Владе земаља света у претходном периоду обавезале су се на смањење отпада насталог од употребе овакве пластике, забрањујући пластични прибор за јело, кесе, балоне, сламке и друге производе. Проблем је што се рециклирање не одвија довољно брзо, па ти производи завршавају на депонијама, плажама и у рекама и океанима. Оснивач фондације Ендрју Форест предложио је иницијативу за стимулисање рециклирања пластичних полимера, што би у развијеном свету довело до аутоматизовања прикупљања отпада, док би у мање развијеним државама прикупљање отпада могло да буде прилика за упошљавање незапослених.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
2/ Под водом нисам видео даље од 3-4 метра, на отвореном мору према Италији, а познато је да има морских паса. Питање отпада је изгледа само Европско питање, ко је пропутовао земље у Африци, Азији, Средњој и Јужној Америци имао је могућност да види да тамо тај проблем једноставно " не постоји ", никога није брига за отпад који је често основа за њихов живот. Милиони скутера, милиони разних шупа за производе и оправке , никог не занимају, људи морају од нечег да живе. А војska,авиони,бродови ?
Mile
Gde zavrsavaju pare od uplacenih kesa u prodavnicama ?Ili je to opet neka nova farsa da se uzmu pare korisnicima jer na sve strane se i dalje pakuje sve u plastiku
dusan1
Prošlo je vreme kad se roba na pijacama i meso u kasapnicama zavijalalo u novine a jelo se iz limenih tanjira ! Pivo i mleko i vino se prodavalo samo uz kauciju a jogurt u tetrapaku bio skuplji od onoga u flaši !
Djuro
Prvo treba poceti od vlastitog dvorista, pa onda pricati o zagadjenosti okeana. Jedino efikasno resenje je da se hitno uvedu kaucije za, kako plasticnu tako i staklenu ambalazu. Zapad je to jednostavno i veoma uspesno resio, naplatom kaucije za svaku flasu od 0,25 senti. Uvodjenjem automata za prijem ambalaze postupak je veoma pojednostavljen i praktican. Ako neko plati za paket pica od 20 flasa 5 evra kaucije, niko te flase nece baciti na smece.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.