Епархијски центар за духовну музику у Бечу понео име академика Димитрија Стефановића

Панчево – Са благословом његовог преосвештенства епископа аустријско-швајцарског Андреја, почетком године у Бечу је основан Епархијски духовно-образовни центар за црквену музику који носи име Димитрија И. Стефановића, академика и хоровође Панчевачког српског црквеног певачког друштва, најстаријег на Балкану, основаног давне 1838. године. Рад центра покренут је из потребе за развојем квалитета хорског и певничког извођења богослужења као и напретка, очувања и популаризације српске црквене музике и културе. Циљ је, како се наводи, уједињавање досадашњих напора и пружање организационе, финансијске и информационе потпоре неопходне за опстанак српског идентитета и културног наслеђа на просторима Епархије аустријско–швајцарске.

У част академика Стефановића, Епархијски центар ће се посветити истраживању и рестаурацији духовне музике, организовању међународних сусрета певача и диригената, креирању и одржавању интензивних курсева, концерата, фестивала и других културних манифестација. У овој години ће тако бити реализовани сусрети црквених музичара из Србије и дијаспоре, интензивне хорске и певничке радионице, онлајн школа појања, дечја летња музичка школа, гостовање хора из Србије, духовна предавања и бити публиковани певнички нотни зборници. Први догађај у организацији центра, 4. Сусрети црквених музичара дијаспоре и матице у Бечу, биће одржани од 16. до 19. фебруара, а из богатог програма, како се напомиње, издвајају се хорска и певничка радионица и радионице вокалне технике и дириговања, предавање „Литургијски текст, његово значење и тумачење”, разговори и размена знања и искустава.

Академик Димитрије И. Стефановић био је директор Музиколошког института САНУ пуне две деценије, секретар Одељења за сценске уметности и музику и потпредседник Матице српске и генерални секретар САНУ. Свој научноистраживачки рад првенствено је усмерио проучавању православне црквене музике – византијске и старословенске, a посебну пажњу откривању, транскрипцији, критичком вредновању и објављивању средњовековних докумената. Уз око 200 студија на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа, уредио неколико зборника радова, рецензирао низ музиколошких монографија и зборника, али се и континуирано бавио извођењем старе и новије црквене музике. Дириговао је Панчевачким српским црквеним певачким друштвом, повремено хором Првог београдског певачког друштва и Богословије Свети Сава у Београду и водио хор Београдски мадригалисти, Студијски хор Музиколошког института САНУ, са којим је појао на великом броју богослужења у православним црквама у Србији и иностранству.

Академик Драгослав И. Стефановић носилац је Ордена Светог Саве првог степена, одликовања руског и румунског патријарха, више грамата и признања епархијских архијереја, Крста за заслуге са лентом СР Немачке, златне значке Музичке омладине Југославије и добитник је награде „Доситеј Обрадовић”.