Глума и морал

Чинило се колико до јуче да нема горе ствари по домаћина, који уложи све што има како би што боље и лепше дочекао пријатеље, а гости оду незадовољни. Ипак, има горег – када гости на слављу забрљају и оставе домаћина у чуду.

Сваког августа, још од средине шездесетих година прошлог века, Ниш организује надалеко познате Филмске сусрете – традиционални фестивал глумачких остварења домаћег играног филма. И дочекује срдачно велики број гостију, седам дана живи и дише заједно са глумцима.

Тако је било и овог, 43. лета по реду. Летња позорница у Градској тврђави била је препуна љубитеља филма, а Нишлије су се и у тврђави и свуда по граду –буквално на сваком кораку, у сваком ресторану или кафе бару – трудиле да буду добри домаћини. Угостили су глумце и филмске ствараоце.

Нажалост, овогодишњи Филмски сусрети обележени су најблаже речено догађајима каквих до сада није било ни у назнакама.

Да није све исто као раније најавио је редитељ Дарко Бајић пре фестивала. Увређен констатацијом селекционе комисије да је овогодишња продукција филмова у Србији танка и испод сваког нивоа, а филм у великој кризи, назвао је филмске критичаре дилетантима и додао: „Ако је према оценама оних који никада нису снимили филм, а постављају се да о филму све знају, продукција слаба, то је отворен позив редитељима и протагонистима да не учествују”.

И одлучио је Бајић да свој филм „На лепом плавом Дунаву” повуче и не приказује га у Нишу. Касније се предомислио и ипак дошао на фестивал, али не због филмских критичара, рекао је, него због дивне нишке публике, која воли глумце, а и глумци воле Ниш...

Током фестивала, традиционално, одржан је округли сто о стању у домаћем филму, где су многи, додуше само у наговештајима, покушавали да укажу „како много тога није у реду”. Нико, међутим, није понудио решење. Понет је утисак са трибине, што неко и рече, да је српски филм заиста „у егзистенцијалном и у естетичком амбису”... И мало тога другог.

Онда је дошао тренутак када, по правилу, у подне последњег дана фестивала, жири објављује своју одлуку. Саопштени су лауреати и да су све одлуке жирија донете једногласно. Осим једне.

Жири се поделио и повељу за најбољу женску улогу доделио Ани Франић, за такву одлуку били су председница жирија Радмила Живковић и један од чланова – Петар Краљ. Против је била Марија Вицковић, према чијем мишљењу је требалоповеља да припадне Катарини Радивојевић.

Чланови жирија нису крили несугласице ни на самој конференцији за новинаре. Марија Вицковић је са доста жучи рекла да би у жирију морали да буду они „који ствари не посматрају лично и који не припадају клановима”, што је ражестило Краља па је са доста срџбе питао ком то он клану припада. А Радмила Живковић је захвалила Вицковићевој на „часу моралности” и рекла да се нада да ће се „млада колегиница убудуће тако понашати, пошто то, ипак није био случај током жирирања”.

Награде су подељене, глумци и остали отишли су из Ниша.

Можда су у једном тренутку били незадовољни застарелом техником за приказивање филмова, али то ипак није био разлог да домаћине оставе у чуду.