Васионска романтика

Дугометражно анимирано дело „Воли“ („Wall-E“) Ендруа Стентонаје визуелно фасцинантан, црнохуморан и емотиван филм у којем се интелигентно мешају слепстик комедија, политичка сатира и романса, уз квалитетно срочене важне еколошке поруке.

Ово је ново чедо све моћнијег и веома креативног аниматорског тима „Пиксар“, творца мегахитова „Прича о играчкама“, „Потрага за Немом“ и „Избавитељи“, познатог и по томе што је још од средине деведесетих унапредиохоливудске цртаће елиминишући плошну ручну и промовишући дубинску и тродимензионалну компјутерску анимацију. Аниматорска храброст пиксароваца не огледа се само на пољу помака у филмској естетици већ и у радикализацији холивудског начина приповедања.

Најдаље се у томе отишло управо у „Волију“, цртаној сторији о маленом роботу чији је посао да скупља смеће по ненасељеној Земљи. Полусатни увод одиграва се у неколико векова на нашој планети коју су људи напустили (побегли, пошто су изазвали еколошку катастрофу) током којих се не чује ни једна једина реч (!) већ само звуци повременог неразговетног комуницирања робота и његовог пријатеља бубашвабе.

У тих пола сата упозоравајуће земаљске тишине Стентон са својим аниматорским тимом естетизује чак и оно што је наизглед немогуће улепшати – загађене пејзаже Земље. Оваквим поступком ставља се на знање каква нас будућност чека наставимо ли да уништавамо планету, али у мери да се мали и велики гледаоци не уплаше.

Даљи развој догађаја дозирано повећава оптимизам и светле и колоритне тонове филма. Робот Воли среће роботицу Иви, чији је посао да тражи трагове вегетације, и заљубљује се у њу, а невина романтика и хумор, баш као и сцене акције зачињене привлачном музиком, разгаљују публику.

Играјући се и чини се уживајући заједно са својим цртаним јунацима редитељ Ендру Стентонпосеже и за омажима Кјубриковој „Одисеји“ (у завршници појављује се робот за кога се испоставља да је близак сродник демонског Хала 9000 из Кјубриковог филма) и Чаплиновој „Светлости велеграда“, али то чини шармантно и сврсисходно.

Наравно да је данас у холивудској фабрици снова веома тешко бити оригиналан те је зато у „Волију“ могуће препознати неке мотиве већ виђене у играном филму „Ја сам легенда“, или у еколошким документарцима „Једанаести сат“ и „Неугодна истина“ (оба о загађењу и глобалном загревању Земље са Леонардом ди Капријом и Алом Гором као филмским презентерима). Но, то није за замерање. Много је значајније што је Стентон, комбинујући емоције, акцију и поруке, развио модерну бајку на трагу Андерсена и браће Грим и у традицији Волта Дизнија.