Сарајевске поделе за Риплија

Сарајево – Једна од многобројних нелогичности које сведоче о накарадној послератној територијалној организацији Сарајева је и чињеница да је то град који, највероватније једини у свету, има улицу са два равноправна назива – Николе Тешановића и Сабора босанског. Ова двоимена улица у насељу Добриња један уједно је и линија разграничења Сарајева и Источног Сарајева, конкретније општине Источна Илиџа.

Улицу са два назива Сарајево је добило захваљујући реинтеграцији, односно такозваној Шеридановој одлуци на основу које је један део територије Републике Српске враћен Федерацији БиХ. Назив улице, на њеној левој страни која припада Републици Српској, исписан је ћирилицом и на плавој табли, а на десној, која је на територији Федерације БиХ, латиницом, а табла је зелена. Шериданова замишљена гранична линија поделила је и Трг краља Александра на којем завршава „двоимена”, тако да он више није само Трг краља Александра, већ и Сабора босанског. Иначе, пре рата овај трг је носио име народног хероја Ивана Рибара. Рекордер у дневном прелажењу међуентитетске линије у Добрињи један је Мила Ковачевић, сувласник и радник трговачке радње „Сунчица”. Према њеним речима линија разграничења иде посред објекта који је регистрован у РС, јер је отворен пре Шериданове одлуке. Ситуација је, каже Ковачевићева, у најмању руку, апсурдна. Каса, вага и део робе налазе се у делу објекта који припада Федерацији, док су фрижидери са сухомеснатим производима, као и воће и поврће, практично, у Републици Српској.

„Проблем су и месечне дажбине, јер их измирујем у оба ентитета. Порез и рачун за воду плаћам у РС, а утрошак електричне енергије и комуналије у ФБиХ – објашњава она.

У двоименој улици станују, углавном, Срби. Они на десној страни, којима у личној карти пише адреса: Сабора босанског, све обавезе плаћају у Федерацији, изузев рачуна за воду који измирују у Источном Сарајеву. Синдром непревазиђених подела у БиХ у овој улици је и чињеница да је свакодневно посећују двојица поштара. У случају саобраћајне незгоде, евентуалног нарушавања јавног реда и мира интервенише, углавном, полиција Републике Српске. Једино што није подељено у Улици Николе Тешановића и Сабора босанског су деца које има, заиста, много. Сви они иду у школу у Лукавици, без обзира што потпуно обновљена школа у Федерацији, до које треба да пређу неких стотињак метара, зјапи полупразна. Своју одлучност понекад  „плаћају“ и пешачењем, јер догоди се да закаже градски превоз. 

Од улица у окружењу ова двоимена се разликује и по неуредности. На све стране су хрпе смећа, јер ентитетски комуналци још нису успели да се договоре у чијој надлежности је одвожење смећа. О могућем појављивању и оваквих проблема, очито, није размишљао ни Шеридан кад је, условно речено, мењао карту Сарајева.